“Aprilsko je predvečerje, oblaci se vuku kao prebijeni, a vazduh ćuti. Zvoni telefon. Koleginica pita da li bih bila raspoložena da održim kulinarsku radionicu u Netanji, u Izraelu. „Naravno da bih!“, odgovorim sad već iskusno. Od prve radionice prošle su četiri godine, u međuvremenu sam ih održala na desetine i već prilično uglancala potrebna znanja. Pošaljem joj meni i scenario, kad mi stigne poruka: „Imamo problem!“ „Hotel u kojem je radionica je košer!“, uzbuđeno mi govori. „Dooobro… I?“, pitam je zbunjeno. „To znači da ne možemo da koristimo ni mlečne proizvode ni svinjsko meso, a već smo poslali pozivnice!“, objasni mi zabrinuto gledajući moj predlog menija. Umrem od brige, ali joj kažem „Ništa ne brini!“, glumeći smirenost. Stupim u kontakt sa nekim kuvarom iz Izraela da me poduči da preradim recepte. Nastavi sa čitanjem »