“Našla sam način da se ne vratim u Srbiju…” Čitam poruku i neka nevidljiva ruka počinje da me stiska oko vrata… “Da se potpuno integrišem u njihovu kulturu i jezik…” Ne dišem… “Državljanstvo ili boravak na 10 godina…” Mrak mi je… Nastavi sa čitanjem »
Muza mi otišla da na nekom drugom mestu juri nebesko kestenje. Još uvek ne mogu da pišem. Nastavi sa čitanjem »
„Šta je bilo?“, čula sam kako je pita onim roditeljskim ohrabrujućim glasom, dok sam nam spremala kafu u kuhinji.
„Hej, šta se desilo?“, ponovio je sada uznemireno. Nastavi sa čitanjem »
„Aprilsko je predvečerje, oblaci se vuku kao prebijeni, a vazduh ćuti. Zvoni telefon. Koleginica pita da li bih bila raspoložena da održim kulinarsku radionicu u Netanji, u Izraelu. „Naravno da bih!“, odgovorim sad već iskusno. Od prve radionice prošle su četiri godine, u međuvremenu sam ih održala na desetine i već prilično uglancala potrebna znanja. Pošaljem joj meni i scenario, kad mi stigne poruka: „Imamo problem!“ „Hotel u kojem je radionica je košer!“, uzbuđeno mi govori. „Dooobro… I?“, pitam je zbunjeno. „To znači da ne možemo da koristimo ni mlečne proizvode ni svinjsko meso, a već smo poslali pozivnice!“, objasni mi zabrinuto gledajući moj predlog menija. Umrem od brige, ali joj kažem „Ništa ne brini!“, glumeći smirenost. Stupim u kontakt sa nekim kuvarom iz Izraela da me poduči da preradim recepte. Nastavi sa čitanjem »
Kada sam radila u jednoj regionalnoj kompaniji, svakog kvartala smo imali sastanke menadžmenta Grupe i poslovnih jedinica u nekoj od država u kojoj smo poslovali. Ta okupljanja su bila vrlo radna, sa kratkim pauzama za ručak. Tek kada bismo završili sa svim planiranim aktivnostima, obično drugog dana uveče, imali smo neku hedonističku večeru. Nastavi sa čitanjem »
„Kad ćeš na odmor?“
„Ne znam. Nisam sigurna ni da ću ići na normalan odmor. Možda samo na neki produženi vikend.“
„Kako to misliš da nećeš na odmor?“
„Kod mene na poslu skoro niko ne ide na neki duži odmor. Kad već ne putujemo, bezveze je da idemo na odmor i sedimo kod kuće.“ Nastavi sa čitanjem »
Imamo sjajno dete! Ona je srećna i ostvarena, ima život baš kakav je želela. Naradila se, savladala gomiletinu izazova, naučila se i znanja i života, postala još divnija, blistavija, pametnija, snalažljivija, a ostala nežna i brižna kakva je uvek bila. Nastavi sa čitanjem »
Kada smo nakon zvaničnog otvaranja kafića otišli na prvi kapućino, osećala sam se čudno, kao da radim nešto nevaljalo. Trebalo mi je vreme da u glavi prekopčam da smo se iz vandrednog vratili u kao-redovno stanje. Trebalo mi je strpljenje za samu sebe da utvrdim šta su naša nova-privremena i nova-stalna pravila za život. Nastavi sa čitanjem »
