Ostavite komentar

Burger od cvekle i slatkog krompira

Kada je Beograd doživeo prvi teroristički napad staklenih zgrada, ali onih prostačkih poput zgrade Narodne banke u Nemanjinoj ili još uvek neuseljene crne vertikale nikle na mestu „Tri lista duvana“, pomislila sam kako svaki pristojan student arhitekture, pre nego što prisvoji dipl.ing.arh. za svoj potpis, mora da obiđe bar evropske prestonice i iz prve ruke oseti sve epohe projektovanja i umetničkog oblikovanja raznih zdanja.

Arhitekte sa velikim A su mi objašnjavale da je problem u investitorima, setno se prisećajući Juge iz doba samoupravljanja kada se preko raznih konkursa i takmičenja izrodilo mnogo hrabrih ideja i kreativnih rešenja i kada se država nije mešala u sve bez obzira na navodnog diktatora na njenom čelu. Jeste iz tog perioda ostala novobeogradska betonska utopija, ali sve u svemu – znao se neki red.

Kao običnom posmatraču društva bez ikakvog inženjerskog obrazovanja, jasno mi je da su mnoge arhitektonske znamenitosti kojima se danas divimo proizvod bahatosti nekih investitora – od egipatskih piramida do Bazilike Svetog Petra u Vatikanu. Ipak, ovi današnji investitori imaju neku izblajhanu bahatost, seljoberski se takmiče ko će brže, bolje, jače da udari po uništavanju urbanističkog reda.

Čitam da je „zadatak arhitekture da stvori uslove ljudima da srećno žive i da se u njoj čuva istorija, zabeležene istine o svim događajima u društvu“. I baš je tako – sve one nedovršene a useljene kuće širom zemlje, Cvetni trg bez cveća, park na Slaviji bez trave, razne „royal plaze“ na Vračaru – govore o istini trenutka u kojem živimo – zarozanim vrednostima i teroru novopečenih bogataša i lažnih evropejaca u čijim grudima tuče radikalsko srce.

Ima ona čuvena rečenica „Reci mi šta jedeš i reći ću ti ko si“. Moglo bi se da se kaže i „Reci mi kakva ti je arhitetkura i reći ću ti u kakvom društvu živiš“.

A kad već spominjem hranu, ono oko putovanja pre nego što se upustiš u neko majstorisanje, važi i za kuvare. Mora malo da se mrdne na izvore, da se isproba autentično, da se prouči poreklo i razume filozofija jela.

O receptu

Za svako putovanje imamo dva vodiča – jedan za istoriju i kulturu i drugi za gastronomiju. Svako mrdanje iz grada nam je prilika da isprobamo originalne ukuse, ali se upoznamo i sa trendovima, nauživamo u novim konceptima i kreativnim kuhinjskim majstorijama koje debelo nedostaju Beogradu.

Nedavno smo u Parizu obišli Sen Deni ulicu koja se polako transformiše u aleju hipsterskih lokalčića sa originalnim i raznovrsnim ponudama hrane izniklih na mestu seksi šopova i peep show jazbina. Svratili smo u kuću ćufti, restorančić sa spartanskim menijem od svega 5 vrsta ćufti i 3 priloga, koji funcioniše po principu mix&match. Tamo smo probali i ćuftice od cvekle koje su poslužile kao inspiracija za ovaj burger od cvekle.

Sastojci (za 4 osobe – 8 burgera):

  • 2 veće cvekle
  • 1 manji slatki krompir
  • 4 čena belog luka
  • 2 grančice ruzmarina
  • 2 supene kašike mlevenih pečenih lešnika
  • 2 supene kašike prezli
  • 1 belance (za posnu verziju pomešajte ½ supene kašike mlevenog lana sa 1 ½ supenom kašikom vode i ostavite 5 minuta)

 

Cveklu i krompir dobro operite, izbockajte vrhom oštrog noža na nekoliko mesta, umotajte u aluminijumsku foliju i stavite u pleh za pečenje. Dodajte beli luk u ljuspi i stavite u zagrejanu rernu na 200° C da se peče 45 minuta. Izvadite iz rerne, ostavite da se prohladi, pa cveklu oljuštite i sitno iseckajte u secku, a oljušteni krompir i luk izgnječite viljuškom. Sve prebacite u činiju, dodajte sitno seckane iglice ruzmarina, lešnik, prezle, belance (ili zamenu za belance), 1 kašičicu soli i mleveni crni biber po ukusu. Dobro sve promešajte, podelite smesu na 8 jednakih delova, pa vlažnim rukama* oblikujte 8 burgera.

Burgere poređajte na blago podmazani pleh za pečenje i stavite u frižider na oko 30 minuta da se malo stegnu. Izvadite iz frižidera i pecite u zagrejanoj rerni na 180° C 15-20 minuta.

Mi smo ih servirali sa salatom od bejbi spanaća i kuskusa, na podlozi od grčkog jogurta sa mentom.

 

*Da ne bih obojila ruke, koristila sam kašiku za sladoled, kojom sam vadila smesu za burgere i direktno stavljala na pleh, a zatim ih viljuškom oblikovala kao burger.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.