2 Komentara

Čili sa slatkim krompirom

cili-od-slatkog-krompiraa-sa-wm

Ona ima bogatu prošlost i još bogatiju sadašnjost. Ona spaja ljude, a nekada je znala i da ih razvodi. Ona je tradicionalna, ali može da bude i čist hipsteraj. Ona opušta, ali i daje energiju. U svakom slučaju reč strast joj odlično paše. Ona je kafa – kraljica jutra, a nekome i noći.

Čini mi se da je samo kafa ta koja širom sveta izaziva snažne emocije, kojoj je upućeno na hiljade ljubavnih poruka, i gde svako ima svoj recept za vrhunski užitak u svih 1,4 milijarde popijenih šoljica tokom samo jednog dana. Baš zbog izreke „ne mešaj mi se u moju kafu“, ni ovaj put, baš kao i u jednoj od epizoda „Čini i začini“ posvećenoj kafi, ne pravim napitak od kafe, već predstavljam kafu kao začin u jednom savršenom vegetarijanskom čiliju. Ionako se kafa prvobitno jela – afrička plemena bi zrna kafe uvaljali u životinjski loj i jeli ih kao energetske bombice.

Priča o kafi

Kafa je popularnost stekla u Jemenu, gde je počela da se gaji i koristi kao napitak od 15. veka, a poreklo joj je s druge strane Crvenog mora – u Etiopiji, gde i danas raste kao divlji grm. U Jemen ju je odneo neki sveštenik, koji je osnovao manastir u Moki i koristio kafu da monahe održi budnim tokom svetih rituala. Iz Moke je došla u Medinu, pa u Kairo, pa u Damask, a sa širenjem Otomanskog carstva – rasla je i rasprostranjenost kafe. U zapadnu Evropu stigla je u prvoj polovini 17. veka i do kraja istog veka Engleska je postala njen najveći uvoznik. Popularnost kafenisanja izazvala je revolt kod žena, pa su organizovale peticiju protiv kafe, objašnjavajući da su muškarci počeli da tračare više od žena, mada je u pozadini svega verovatno bila zabrana ulaska žena u kafedžinice, osim ukoliko nisu radile kao konobarice.

Jemeni su brižljivo čuvali tajnu proizvodnje kafe i izvozili samo kuvano ili prženo zrno kafe. Ipak, jedan vešti holandski trgovac je početkom 17. veka uspeo da ukrade nekoliko sadnica kafe i uspešno ih prenese do amsterdamske botaničke bašte. Tek posle 40 godina je proizvedeno nekoliko zdravih grmova koji su počeli da rađaju i tada počinje širenje kafe po svetu, prvo na Cejlon, a potom u Indiju i Indoneziju. To je bila kafa arabika, a mnogo godina kasnije Portugalci su u Angoli otkrili i grm robuste.

Arabika je finija kafa, naglašene kiselosti, sa manje kofeina i čini 2/3 svetske proizvodnje. Skuplja je i zahtevnija u uzgoju (raste na većim nadmorskim visinama). Robusta je otpornija biljka, obilnijeg roda, manje prefinjenog ukusa i ima čak do 4% kofeina.

Zbog zabrane uživanja u alkoholu, Turci su kafu proglasili „vinom Islama“. Verovalo se da onaj ko umre sa kafom u stomaku ne ide u ognjeni pakao, jer kafa pobuđuje dobrotu i podstiče uspeh. Hrišćanska crkva ju je smatrala pićem demona jer je dolazila iz „zemlje nevernika“, ali je zahvaljujući jednom radoznalom papi postala napitak i ove religije.

Na Balkan je stigla sa Sulejmanom Veličanstvenim i ispijala se u kafedžinicama koje su imale dva dela – jedan za pripremu i ispijanje kafe, a u drugom je bila berbernica. Kasnije su berbernice istisnute.

Ako ste mislili da su vina komplikovana sa svim onim divnim aromama koje se mogu prepoznati u njima – grdno ste se prevarili: oko 800 različitih aroma se može prepoznati u kafi – duplo više nego u vinu. Nedavno sam bila u jednom trend safariju i rekla bih da se sa novom generacijom pijača kafe, svet ovog zelenog zlata menja – kafa više nije samo napitak od kojeg se očekuje dostupnost i svežina, već se uz nju traži ekspertiza bariste, iskustvo ispijanja, ambijent… Baš kao što se relativno skoro desilo sa vinom.

Momo Kapor je duhovito pisao o kafenisanju na ovim našim prostorima, o tome kako se uz kafu rađa ljubav, leči mamurluk, kuju zavere, mire zavađeni, teše udovice i ogovaraju bližnji; o kafi maksuziji koja se kuva sa ljubavlju i za dobrodošlicu i kafi sikteruši koja označava fajront. Možda ovom našom današnjom pričom i receptima uvodimo još jednu kafu – idejušu.

Probajte i sočni ćureći burger sa koricom od kafe, kao i bbq sos sa kafom koji sam spremala uz drpano prase.

Sastojci (za 4 osobe):

  • 1 glavica crnog luka
  • 1 crvena paprika
  • 3 štapića celera
  • 1 ljuta papričica
  • 4 čena belog luka
  • 1 puna kašičica dimljene ljute začinske paprike
  • 1 puna kašičica kumina u prahu
  • 1 puna kašičica korijandera u prahu
  • 1 veći slatki krompir
  • 1 konzerva (400 g) paradajza
  • 250 ml jake kafe
  • 1 puna kašičica kakaa u prahu
  • 1 konzerva (240 g) crvenog pasulja
  • 1 supena kašika sitno seckanog peršuna + još malo za serviranje

za serviranje:

  • 1 avokado
  • 4 kašičice kisele pavlake

 

Sitno iseckajte luk, papriku i celer, dodajte bogat prstohvat soli, pa pržite na malo maslinovog ulja, na umerenoj vatri, oko 10 minuta. Dodajte sitno seckane ljutu papričicu i beli luk, kao i začine – dimljenu začinsku papriku, kumin i korijander, i pržite još oko 1 minut. Pazite da vam začini ne zagore, pa ako vam se učini da je sve previše suvo dodajte kašiku vode.

Dodajte krompir isečen na kocke veličine oko 1 cm, paradajz, 200 ml tople vode, kafu, kakao i ½ kašičice soli, sve dobro promešajte i ostavite da se krčka polupoklopljeno na umerenoj vatri oko 15-20 minuta, dok krompir ne omekša. Ako vam se učini da je čili previše gust, dodajte toplu vodu, a potom i oceđen, opran, pa ponovo oceđen pasulj i peršun. Posolite i pobiberite po svom ukusu i kuvajte još oko 5 minuta.

Da servirate, sipajte čili u činiju ili dubok tanjir, na vrh stavite kašičicu kisele pavlake, avokado iseckan na kriške i pospite svežim peršunom.

2 komentara na “Čili sa slatkim krompirom

  1. Jako lijepo i zanimljivo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.