Ostavite komentar

Drpano pile sa sosom od šljiva

“Prozvali su me Šicer.” – rekao mi je gotovo ranjivo. Bio je to moj prvi radni dan u tada lokalnoj, danas moćnoj regionalnoj kompaniji. Imao je fantastičnu inteligenciju, odlično je znao posao, oslikavao je viziju u punom koloru, inspirisao me je da zajedno vozimo napred pravom brzinom. Znao je da ozbiljno zabaguje u komunikaciji sa nekim ljudima, da bude zahtevan i prestrog, ali sam uvek to mogla da mu kažem a on bio spreman da poradi na sebi. Posle tri godine zajedničkog rada i sa više od deset godina distance i raznolikih iskustava i dalje mislim da mi je on bio najbolji šef.

U iznenadnom talasu slobodnog vremena, rešim da pogledam sve moguće top liste “10 naj”, “5 must-have”, “8 ključnih”, ”14 moćnih” karakteristika lidera. Odmah me obeshrabri više stotina miliona rezultata dobijenih na Google-u, pa pročitam samo one sa prve stranice. Čitam i ne verujem – svi imaju neku svoju verziju idealnog lidera. Od liste o „101 veštini, karakteristikama i kvalitetima“ se iskreno zagrcnuh, pa se upitah je l’ taj lider čovek ili Jeti – misteriozno biće za koje smo svi čuli samo nikako da ga upoznamo.

Ako je čovek, ček da mu vidimo kontekst, s kim mora da jede taj radnički lebac, ko mu je šef (jer i nad popom uvek ima neki pop), a ko mu je ekipa. Uz mog Šicera osećala sam se k’o rok zvezda – prašili smo punim žarom, sa jednim drugim je sve bilo kao partija šaha – sporo i misleće, dok se sa šefovima lenjivcima i grubijanima nikad nisam snalazila. Kad bacim pogled na timove koje sam vodila, bilo je tu sjajnih ljudi, strastvenih, voljnih, razgrnutog uma i znatiželjnih sa kojima je samo nebo bilo granica. Al’ ne upada kašika uvek u med, pa moraš da se baviš i neučećima, poniznima, otporašima, krivinašima…

Ljudi se stalno međusobno odmeravaju, gleda se šta si rek’o i šta ispek’o, važe se i dela i nedela. U tom vaganju jesi l’ dobar ili baš i nisi, svako ima svoj ugao, a uglovi su, hm, pa ćoškasti, iskrivljeni – obojeni ličnim kontekstom: znanjima, iskustvom, emocijama i uverenjima. Tako se i desi da jedan isti čovek meni bude najbolji lider, a drugome Šicer. Ne mož’ svima udovoljiti!

E sad, ako su one liste ipak u pravu, odoh ja da i dalje tražim tog Jetija.

O receptu

Posle drpanog praseta, koje pravimo u najšarenijim varijantama i u poslednje vreme najčešće od svinjskog vrata bez koske, i sveomiljenog drpanog lososa, na red je došlo i drpano pile. Drpana mesa ne samo da su sočna i mirisna, nego su kao stvorena za druženja. Mi ušarenimo sto svakojakim sitnišima, okitimo ga  raznim dodacima – sosovima, povrćkama, lepinjama i tortiljama – pa svako sebi zgotovi omiljenu kombinaciju.

Jednom sam pekla celo pile na podlozi od svežih šljiva, crvenog i belog luka i đumbira sa nekoliko štapića cimeta, pa sve to fino smiksala sa sokovima od pečenja u slasnu moču i bilo je baš fabulozno. U ovom receptu sam htela malo više azijskog šmeka, pa se drpano pile mreškalo na tihoj vatri u fino zaljućenom soja sosu, a sos od šljiva sam posebno skuvala. Sos možete da spremite i ranije i da ga čuvate u frižideru do serviranja.

Recept

za drpano pile:

  • 8 karabataka
  • 2 kašičice začinske mešavine 5 spices
  • 1 kašičica soli
  • ½ kašičice bibera
  • 2 supene kašike ljutog sosa
  • 2 supene kašike soja sosa
  • 1 supena kašika Worcestershire sosa
  • 3 crvena luka
  • 1 glavica belog luka
  • 3 cm đumbira

za sos od šljiva:

  • 300 g šljiva bez koštice
  • 1 luk šelot
  • 1 čen belog luka
  • 2 cm đumbira
  • 1 supena kašika pirinčanog sirćeta
  • 1 supena kašika smeđeg šećera
  • 1 kašičica dimljene paprike
  • ¼ kašičice soli
  • ¼ kašičice bibera

za serviranje:

  • tortilje i lepinje
  • rotkvice
  • krastavac
  • mladi luk
  • bejbi spanać

Karabatake operite, prosušite kuhinjskim ubrusom, sa svih strana pospite začinskom mešavinom pomešanom sa solju i biberom i dobro utrljajte. Na ringli dobro zagrejte dublji pleh za pečenje ili veću šerpu koja može u rernu, dodajte 2 supene kašike ulja i pržite meso sa obe strane da dobije zlatno-braon boju. Dodajte na četvrtine isečeni crveni luk, celu glavicu belog luka kojoj ste samo odsekli vrh i đumbir isečen na štapiće, pa nagurajte sve ispod mesa. Nalijte sa mešavinom ljutog sosa, soja sosa, Worcestershire sosa i 150 ml mlake vode. Sklonite sa vatre, prekrijte nakvašenim papirom za pečenje i ušuškajte ga sa svih strana. Preko stavite aluminijumsku foliju i dobro je zatvorite ili poklopite poklopcem i stavite u rernu zagrejanu na 160° C da se peče 3 h.

Dok se meso peče, pripremite sos od šljiva. U blender stavite sve sastojke za sos i izmiksajte da dobijete glatku masu. Prebacite sve u manju šerpu i kuvajte na umerenoj temperaturi, često mešajući, 15-ak minuta, dok se ne zgusne i ne uvri na oko pola količine. Probajte, pa dodajte još soli po svom ukusu. Procedite sos kroz gustu cediljku, prebacite u činiju (ili teglicu) za serviranje i ostavite sa strane da se ohladi.

Meso izvadite iz rerne, prebacite na veliki tanjir, skinite kožice i izvadite kosti i bacite ih, pa uz pomoć dve viljuške izdrpajte meso. Prebacite sve u činiju za serviranje, nalijte sa nekoliko kašika soka od pečenja i promešajte. Pečeni luk istisnite iz opne, izgnječite viljuškom i servirajte sa strane kao jedan od dodataka. Crveni luk izvadite rešetkastom kašikom i takođe servirajte sa strane. Krastavac isecite na kockice, rotkvice i mladi luk na tanke kolutiće, pridodajte ostalim dodacima i uživajte.

Drpano pile je odlično i sutradan, a ja sam, na oduševljenje svog muža, višak iskoristila kao punjenje za raviole 🙂

Pratite nas i na:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.