Nedavno naiđem na rezultate istraživanja 2,7 miliona start-up-ova koja su, između ostalog, pokazala da su idealne godine za pokretanje biznisa između 40 i 50. Nasuprot ustaljenom uverenju da je start-up rabota za mladiće i devojke, ova kredibilna studija nam kaže da su najuspešniji preduzetnici imali prosečno 45 godina kada su započinjali svoj biznis. Jej!
Među brojnim razlozima zbog čega je to tako, ključan je onaj da postoji bitna razlika između ideje i realizacije. „Ideja je sjajna stvar, ali realizacija je sve“, kažu istraživači. Možeš da imaš najbolju ideju na svetu, ali ako nemaš dovoljno iskustva da je realizuješ, da svakoga dana doneseš mali milion važnih odluka – džaba si krečio.
Iako vrlo zanimljivi, verovatno me ovi rezultati ne bi podstakli da ih podelim da nije bilo komentara jednog s ovih prostora. Prenosim ga u celosti:
„Osoba od pedeset godina nema ni fizičke ni psihičke snage za sve ono što preduzetništvo sobom nosi, od neprospavanih noći do rizika da se izgubi celokupna imovina. Zamor je i normalna posledica, jer se pretpostavlja da ta osoba nije do svoje 50. sedela kod kuće besposlena, već je negde nešto radila i solidno se naradila. Svakako da je to idealogizovanje golobradih startapera koji namiču milione na glupostima vrhunski idiotizam koji samo lažno uzdiže nos milenijumcima i genZerima kako su svi lepi, inovativni i bogom dani, ali tu je taj faktor vremena – kad si mlad, imaš vremena i da propadneš, pa i ako propadneš, ješćeš suva ‘leba, ali kad imaš porodicu, nije ti svejedno. Drugo, ako do svoje 50. nisi ukapirao da si preduzetnik – znači da to i nisi. Treće, ako kreneš sa 50, imaš još 15-20 godina aktivnog rada ispred sebe; sa 30 ih imaš još 40.
Pravila svakako nema, ali sopstveni startap se pokreće nakon bar minimalnog životnog i radnog iskustva. Za većinu ljudi koje znam doba za samostalni rad nastupilo im je sa oko 30-35 godina života. Ko pokreće sopstveni biznis u pedesetoj, na to ga je naterala baš teška muka.“
Po fotografiji autora i profilu, rekla bih da ima oko 35 godina, što znači da nikako ne može da zna kako se oseća osoba sa 50. Perspektiva o godinama se menja sa godinama. Jasno se sećam kada mi je kao mlađoj tinejdžerki neki tip rekao da ima 27 da sam pomislila da je užasno mator. Nedavno sam bila na sistematskom i jedan sedokosi doca mi čita godište i kaže „Uuu, baš mlada!“.
Ja nemam 50, imam 49 godina, al’ kažem da imam 50, lakše mi da zaokružim. I imam više energije, entuzijazma, kreativnosti, radosti i poleta nego sa 30 ili 35. I rezultat sistematskog kao da mi je 25 🙂 Od 30 na ovamo sam toliko naučila i mnoga svoja mišljenja promenila, a što sam starija – gladnija sam znanja i iskustava, da mi se ona definicaja 50-ih kao sredovečnih godina čini vrlo proizvoljnom. Svi 50-godišnjaci koje poznajem su isti takvi. Moja sestra je u 49. rešila da do 50. rođendana položi vozački ispit i stekne zvanje sertifikovanog ronioca. Uradila i jedno i drugo, kupila kabrio i otišla da živi na moru.
Pokrenuti svoj biznis u 50-oj ne znači obavezno težnju da se zgrnu velike pare, jer si do 50. možda već otplatio kredite (ako si ih uopšte imao) i iškolovao decu. Možda je želja za slobodom i nezavisnošću glavni pokretač. Možda do tih zrelih godina shvatiš da nije sreća u velikim parama, pa ne smeta da se jede „suva ‘leba“. Imam poznanicu koja je, kad je u 40. napuštala posao u multinacionalnoj kompaniji i krenula u preduzentičke vode, imala rezervni plan „100 pilića“. Kaže: „Ako mi propadne posao, uvek mogu da gajim jedno 100 pilića, da zaradim oko 30 hiljada – meni dovoljno.“
Sad kad imam naučni dokaz da su moja znanja, veštine, poznanstva i moje godine na mojoj strani, nemam više izgovora, moram da krenem u svoj biznis, makar jela suva ‘leba 😉
O receptu
Ovi keksići sa višnjama su inspirisani receptom za keksiće od leblebija i Granum suncokretovog putera sa Granumove fejsbuk stranice. U njihovoj verziji, keksići su veganski i nemaju rupu. U mojoj je bademovo mlevo zamenjeno grčkim jogurtom, kokosovo ulje – maslinovim, pirinačno brašno – integralnim speltinim. I dodala sam im utisnutu rupu koju sam punila svežim višnjama.
Ako volite baš slatko ovi keksići sa višnjama će vam biti verovatno nedovoljno zaslađeni. Moj predlog je da ne dodajete dodatni šećer, već da pečene keksiće poprskate rastopljenom crnom čokoladom.
Ovi keksići sa višnjama nisu od onih prhkih, nama su doručkasti, idu odlično sa jogurtom, a fino pašu uz kafu ili čaj. Čuvamo ih u frižideru, ali zato što nam je u kuhinji mnogo vruće.
Sastojci (za 16 keksića):
- 120 g svežih urmi bez koštica
- 200 g kuvanih leblebija
- 50 g grčkog jogurta
- 50 g suncokretovog putera
- 30 g maslinovog ulja
- 100 g integralnog brašna od spelte
- 4 g praška za pecivo
- 1 kašičica soli
- 30 g kakaoa u prahu
- 16 višnji bez koštica
U blender stavite urme, leblebije i jogurt i usitnite u kremastu masu. Dodaje suncokretov puter i maslinovo ulje, pa izblendirajte da se sve dobro sjedini.
U činiji pomešajte brašno, prašak za pecivo, so i kakao. Dodajte masu od urmi i leblebija i sve dobro promešajte. Od dobijenog testa napravite kuglice (16 kom) i ređajte na pleh obložen papirom za pečenje. Pampurom ili svojim palcem napravite udubljenje na svakoj kuglici, pa vlažnim prstima doterajte oblik ako su vam ivice popucale od pritiska. U svako udubljenje stavite po jednu višnju. Pecite u zagrejanoj rerni na 180° C 20 minuta.
Izvadite keksiće iz rerne i ostavite da se prohlade pre serviranja.
Pratite nas i na:
Vi defintivno ne zvucite,a i ne izgledate kao da imate 50 (videla vas u prirodi kod frizera,ali nisam htela da vas smaram i spopadam) . A i to je samo BROJ. Moje skromno misljenje je da se sto pre upustite u preduzetnicke vode,jer iz svega prilozenog sto sam procitala i videla,imate mnogo toga da pruzite ,ma koja oblast u pitanju. Jedna podrska od preduzetnice koja je isto bila hrabra i tvrdoglava…i nije se pokajala.
Visnjice izgledaju super,probam.
Draga Danijela, hvala na citanju i na komentaru. Sledeci put kad me vidite kod frizera, obavezno mi se javite, mnogo me interesuje vase preduzetnicko iskustvo.