Ja sam amater sa željom da to u kuvanju i ostanem. Ne maštam o svom malom restoranu shabby chic enterijera iz kojeg će gosti odlaziti naparfemisani osećanjem da su upravo pojeli najprijatniji obrok u svom životu po normalnoj ceni (nije da nisam razmišljala). Tek ponekad pomislim kako se na našoj trpezi prečesto nalaze mnogo ukusnija i neobičnija jela nego što se mogu naći na beogradskoj gastro sceni i kako je prava šteta što svega nas nekoliko uživa u svim tim divotama koje skroje moje ruke, mašta, volja i ljubav.
S druge strane, volim kulinarske izazove poput radionica, stilizovanja hrane na foto sesiji ili snimanja sopstvenog TV serijala. To me oplemenjuje i obogaćuje, čak i kad je put do konačnog iskustva truckav. A „Čini i začini“ su bila vožnja po krivinama, sa opasnim rupama na putu, bez ikakvih znakova upozorenja. Uz kuvanje i sve što ide uz to – sitno i krupno seckanje, mešenje i mešanje, prženje, dinstanje, krčkanje, grilovanje i pečenje, serviranje, dekorisanje, briskanje i lickanje, idu dve paralelne priče – jedna o receptu, a druga o začinu i prigodnom ličnom iskustvu, a uz sve to gledanje u kameru – najčešće glavnu, a ponekad i sporednu. Multitasking do daske za koji nigde ne Googlu ne postoji video „How to…“.
Tako se dešavalo da nešto što nikad kod mene ne biva – iznenada bude, i obrnuto – ono čega kod mene uvek ima – odjednom nestane. Jednostavne reči su postajale komplikovane za izgovor, kratke rečenice teške za pamćenje, a sopstveni rukopis na beleškama prilepljenim za kameru nečitljiv. Pažljivo isplanirani i poznati koraci pripreme gubili su bitku sa drugim detaljima u kuhinji krhkih zidova od kartona.
I eto, još jednom naučih da mogu i moram bolje, na kojoj deonici da dajem gas, a kad kočnicu snažno da gazim. Tako je valjda uvek sa ranim radovima.
U jednoj od epizoda u fokusu je bio bosiljak uz recept za naše omiljene pasta karamele u pikantnom paradajz sosu i grimizno crvenu limunadu inspirisanu receptom za limunadu od jagoda sa bosiljkom. Pošto su oba ova recepta odavno na blogu, skuvah danas ovu kremasto-svilenu čorbicu od pečenih paprika i bosiljka.
Priča o bosiljku
Kad kuvam sa bosiljkom sve miriše kraljevski, jer na latinskom basileus znači kralj, a u drevna vremena bosiljak se koristio za pravljenje parfema za monarhe. Iako ga smatramo mediteranskim začinom, poreklom je iz Indije, ali je omiljen i koristi se u svim svetskim kuhinjama. Jedino se ne pojavljuje u receptima tipičnim za severnu Evropu.
Bosiljak pripada porodici mente u kojoj su još i ruzmarin, lavanda i origano. Kada se ubere vrlo brzo propadne, a sušeni može lako da izgubi aromu i pretvori se u najobičniju slamu. Najčešće koristimo vrstu genovese, ali i meksički i tajlandski su uobičajene sorte. Zbog svog opojnog mirisa u baštama je koristan kao čuvar ostalog bilja od insekata, a i ljudi se njime rado štite od komaraca. Stručnjaci u njemu pronalaze fine arome šafrana, cimeta, mente i klinčića.
Osim što je u prirodnom braku sa paradajzom, ide odlično i sa jelima od mesa, sa jajima, pa i sa morskim plodovima. Neka jela su bez bosiljka nezamisliva, kao npr. kapreze salata ili pica margarita, a pesto genovese je samo onaj koji ima bosiljak, pinjole, parmezan i pekorino, malo belog luka, so i maslinovo ulje.
Simbol je ljubavi i plodnosti, a Hindusi ga sade u svojim baštama verujući da donosi sreću porodici. Još veruju da je list bosiljka položen na grudi preminulog pasoš za raj. Pravoslavna crkva ga smatra biljkom „Božijeg vrta“, svetom biljkom koja se koristi u crkvenim obredima (osušeni buket bosiljka se koristi za blagosiljanje svetom vodicom).
Ima i ona izreka da „Duša dobrih ljudi miriše na bosiljak“. Zato kuvajte sa bosiljkom!
Sastojci (za 4 osobe):
- 4 crvene pečene paprike
- 1 glavica crnog luka
- 2 čena belog luka
- 1 supena kašika paradajz koncentrata
- 500 ml paradajz pasate
- 1 konzerva (400 ml) kokosovog mleka
- 1 kašičica šećera
- 3 veće grančice svežeg bosiljka
za serviranje:
- nekoliko listića bosiljka
- 1 supena kašika grčkog jogurta
Očišćenu papriku i luk isečen na četvrtine stavite u blender i sameljite u glatku pastu.
Zagrejte šerpu, dodajte 1 supenu kašiku maslinovog ulja, pa pržite pastu od paprika i luka oko 10 minuta, povremeno mešajući. Dodajte stišnjeni beli luk i paradajz koncentrat, pa pržite još oko 1 minut. Sipajte pasatu i kokosovo mleko, dodajte šećer, malo soli i bibera, i bosiljak. Kuvajte poklopljeno oko 15 minuta na umerenoj vatri.
Izvadite bosiljak, probajte, pa dodatno začinite solju i biberom po svom ukusu i servirajte sa sačuvanim listićima bosiljka, posuto sa malo grčkog jogurta i maslinovog ulja.
Ova čorbica je odlična kada joj se dodaju leblebije ili beli pasulj (u fazi sa pasatom i kokosovim mlekom), tada uz neku zelenu salatu postaje prijatan lagani obrok.
Pratite nas i na:
Ja ne vjerujem za mene da bih se snasla kuhati i pricati pred kamerama. Mora da mora biti tesko.
Corbica je divna, mislim da joj kokosovo mlijeko daje fini kremasti okus ili kako kazes svileni.
Jest tesko, ali i vrlo poucno. Stvarno se osecam bogatijom za jedno kompleksno iskustvo.
Kokosovo mleko mi je divna zamena za sve sto smo nekada mi i nase mame koristili neutralnu pavlaku. Tekstura je ta, ali je ukus nekako laganiji.