2 Komentara

20 godina nisu klikeri – 1. deo

IMG_1288

Ferara, foto: Porodične gastronomije

Gradovi, baš kao i ljudi, ostavljaju prvi utisak. Neki vam se zakucaju u srce tek tako, a neki baš i ne.

IMG_1273

Ferara, foto: Porodične gastronomije

Ferara mi je od ovih drugih. Iako lepa, sa crvenim kulama i belom katedralom, bajkovitim zamkom opasanim vodenim kanalom jarko zelene boje, brojnim renesansnim palatama koje sada nastanjuju razna ministarstva, fakulteti i muzeji, nije mi odvratila pogled sa neočišćenih ulica, neopranih prozora i okana okovanih paučinom.

IMG_1283

Ferara, foto: Porodične gastronomije

IMG_1348

Ferara, foto: Porodične gastronomije

IMG_1352

Ferara, foto: Porodične gastronomije

IMG_1336

Ferara, foto: Porodične gastronomije

Na „39-feels like 42⁰ C“, iscrpljeni turista opsednut dobrom hranom mora spas da potraži u nekom gastronomskom skloništu, da pronađe čošak i šansu za drugi utisak. Slučajno smo naišli na L’Oca Giuliva, nanjušili naš ukus. Ručak je počeo neobičnim kuverom od krema od tikvica za grilovanom skušom, uz korpu finog peciva sa u Ferari nezaobilaznim coppia Ferrarese, pecivom sad već zaštićenog porekla.

IMG_1321

Krem od tikvica sa grilovanom skušom, foto: Porodične gastronomije

Sledeća stanica: hrskave ćuftice od patlidžana sa nežnim dodatkom parmezana, poslužene sa gamborima fino posutim krupnom solju, sve u laganom kremu od leblebija.

IMG_1322

Ćuftice od patlidžana sa gamborima u kremu od leblebija, foto: Porodične gastronomije

I još grilovana hobotnica, mekana kao oblak, sa kremom od krompira i domaćim čipsom.

IMG_1323

Grilovana hobotnica u kremu od krompira sa domaćim čipsom, foto: Porodične gastronomije

A onda paste sa školjkama i ukusom svežeg mora, i još jedna sa lokalnom notom – punjena slatkom bundevom, prelivena puterom sa žalfijom.

Što smo išli niže niz Čizmu, to je temperatura išla više, a umbrijska bujna brda smenili su prizori prošarani smeđim tonovima sasušene trave, dok su se uz put nizali sve viši fabrički dimnjaci. Još dole, južnije, umesto žitnih polja, pod jarkim suncem prostrli se maslinjaci, a planine se ogrnule zelenim šalovima retkog tkanja. I onda prva palma. Znam, fucnuto je, ali volim taj prizor kad se na maslinu naslanja oleander čudesne boje, a u pozadini blista plavetnilo k’o posuto žmirkavim zvezdama.

IMG_1376

Sorento, foto: Porodične gastronomije

Na solidnih 34 stigli smo u Sorento, okićen limunovima kao poranelim božićnim ukrasima.

IMG_1362

Sorento, foto: Porodične gastronomije

Ovo je moj hlad, kutak da smišljam, mirišem ruzmarin i slušam kako vetar kotrlja opale listove lovora.

IMG_1365

Sorento, foto: Porodične gastronomije

Pratite nas i na:

2 komentara na “20 godina nisu klikeri – 1. deo

  1. Radujem se drugom dijelu 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.