2 Komentara

Sirnica od domaćih kora za pitu

domace kore5c sa wm(scroll down for the recipe in English)

Poverljivo iz kuhinje: Olivera Senić, autor bloga Ja u kuhinji…

Olivera SenicZa neke stvari ili osobe vam ne treba mnogo, zaljubiš se samo na blink, trenutak, delić nečega. Za blog Ja u kuhinji… bila je dovoljna samo jedna fotka. Posle je došao i prvi isprobani recept i poverenje je raslo. Sa svakom novom objavom, proučavala bih svaki delić kompozicije na tim predivnim fotografijama hrane: kakva je podloga, kog je dizajna tanjir i da li je onaj listić tamo spontano ili namerno. Upijala bih i reči i savete, a jelo bi me mamilo i mirisalo kao da je tu, kod mene na stolu. 

Ponekad bih se pitala ko je ta čarobnica, razmišljala kako izgleda njen dan, kako stvara tu gastro magiju, ima li ona nekakve kuhinjske izazove, uzore, neostvarene želje. Jednog dana rešim da je sve to pitam.

Kako je uopšte nastao tvoj blog, šta te je podstaklo da počneš sa pisanjem?

Kao i sve u mom životu, nastao je potpuno slučajno, neplanirano, bez interesa, očekivanja… Pre bloga svoje recepte sam objavljivala na Coolinarici, a onda sam osetila da mi je tamo „tesno“ i da mi treba sopstveni kutak. Nisam razmišljala o gledanosti, posetama… mislila sam da će to biti samo moj kutak.

Glavna ideja uopšte fotografisanja hrane i zapisivanja recepata je nastala kao potreba da sebi samoj zabeležim recept. Jer u receptima koji su mi bili „vodilje“ uvek je nešto falilo, nije bilo jasno, bilo da je to u postupku rada, dužini pečenja, posudi koja se koristi, količini koja se dobije… a pošto takve detalje i sama vremenom zaboravim lepo je imati sve na jednom mestu zapisano kada odlučim neki recept ponoviti. I tako, mic po mic, uplovila sam u vode o kojima nisam ni sanjala i samu fotografiju zavolela i više od spremanja hrane 😉

Kada si shvatila da te gastronomija toliko ispunjava?

Kuhinja mi nikada nije bila strana i kao jako mala naučila sam da spremam neka osnovna jela ali ništa epohalno i ne mogu reći da je tada to bila moja strast. Više mi je to bilo nešto što se podrazumeva da se zna. Međutim, od kako sam se udala, spremanje hrane je postala potreba, a nekako spontano smo suprug i ja formirali neki naš ukus koji se razlikuje i od kuhinje na kojoj sam ja odrasla i one na koju je on navikao. Ja sam odrasla sa pričama da maslinovo ulje jako smrdi, da je to nešto odvratno.., međutim kada sam na početku braka dobila svoju prvu litru maslinovog ulja – ljubav je rođena. I spontano, naš ukus se formirao oko maslinovog ulja, puno povrća, paste… jednom rečju mediteranske kuhinje. Kasnije, sa sve više „istraživanja“, želela sam da uvedem i probam nove ukuse, namirnice…i tako je sve krenulo.

Mada, ja moram da istaknem da je u celoj ovoj priči kuvanje i gastronomija samo jedna karika… materijal koji dopušta kreativnost u smislu fotografije, video zapisa, pravljenja knjiga…

Jedna si od retkih gastro blogerki koja istrajava u redovnim objavama. Šta te motiviše da držiš tako dobar tempo sa novim receptima?

Joj, ako ti kažem da u draftu imam 70-ak recepta ne znam da li ćeš mi verovati. Inspiracije mi nikada ne manjka, već vremena da sve ideje sprovedem u delo.

Upravo smo „izdali“ našu drugu besplatnu e-knjigu  „UKUSI LETA…“  u potpunosti nastalu našim radom. Malo recepata za sladoled i taj tip poslastica sam imala na blogu, tako da je velika većina recepata (a ima ih oko 80) nova, pripremana za knjigu (otuda i draft sa 70 recepata).

Od nekih noviteta još na blogu od skoro imam i deo za najmlađe, pokrenut sa željom da mladim mamama dam neku ideju više šta i kako mogu spremiti svojoj deci a da to nisu klasična, ustaljena jela… jer mi se učinilo da je to „mesto“ kod gastro blogera malo zapostavljeno.

Šta ili ko ti je, inače, inspiracija u kuhinji, kako smišljaš svoje recepte?

Inspiracija je u svemu, ponekad u namirnici, ponekad u tehnici, ponekad u neobičnosti, ponekad u činijici koja mi se svidi i kupim je… Volim uvek da probam nešto novo, neobično, nesvakidašnje… da zavolim ono što nevolim, da ponovo otkrijem draž onoga što mi je postalo obično…

Pišeš da se tvoja kuhinja stalno menja. Šta najviše utiče na to?

Kuhinja na kojoj sam odrasla se drastično razlikuje od one sa početka braka i od ove sada… Nažalost, ponekad i na teži način shvatim neke stvari, tako da su i zdravstveni problemi odgovorni za određenu vrstu promene u ishrani a i svest o tome da hrana jako utiče na nas same. Trudim se i da što manje jedemo industrijsku i upakovanu hranu, jer nekako volim da znam šta jedem koliko je to moguće jer i kvalitet osnovnih namirnica je pod znakom pitanja, ali sad… šta je tu je… To, naravno, ne znači da ponekad ne pojedemo i nešto za šta znamo da nije baš najbolje, ali to su izuzeci a ne svakodnevica.

Iz svega na tvom blogu je jasno kolikoti je porodica važna, isijava vaša bliskost. Da li nekad kuvate zajedno?

Da, često smo svi u kuhinji. Sada dok smo pravili te silne sladolede i deca su pomagala u mućenju, idejama koji bi sledeći mogli napraviti, kako dekorisati, fotografisati… A i inače vole da se “ušunjaju” u kuhinju i pitaju: “Da li ti treba pomoć?“.

Sad kad si savladala i strah od ekspres lonca, postoji li neki novi kuhinjski izazov?

Da, strah od ekspres lonca je savladan, kao i razvlačenje domaćih (tankih) kora koje su bile tabu za mene… Nešto novo… uh… ne znam sada… Mislim da je u kuhinji sve lako i moguće savladati samo treba znati tehniku… treba imati dobar recept.

Šta bi želela da kuvaš, a još uvek nisi imala priliku?

Grilovanu, svežu, tunu… ali da je mi upecamo 🙂

Tvoje fotografije su sasvim posebne. Kako nastaju ta tvoja mala umetnička dela?

Ponekad fotografija krene da nastaje tako što tražim stare daske…ukucavam ih… šmirglam… farbam… A sve to da bi tu i tamo u bluru izvirile kao pozadina. Ili što danima tražim baš određenu boju tanjira, krpe, čaše… Kod fotografije mnogo toga igra ulogu, i uloženo je još i više rada i truda nego kod spremanja jela koje će biti uslikano. Ali „formulu“ kako nastaju ne znam ni sama… Jednostavno, ideje se roje uvek i ako u trenutku imam utisak da nemam pojma kako ću nešto fotografisati – na kraju ipak sve bude ok.

Sa sladoledima sada sam imala veliki problem, jer, prvo, oni se brzo tope i nema tu mnogo vremena za razmišljanje, a i fotografisati 30-ak različitih sladoleda na kugle koji u suštini izgledaju „isto“ a da svaki ipak bude totalno drugačiji… bio je pravi izazov.

Koja su još tvoja interesovanja? Da li postoji još neka tvoja kreativna strana za koju manje znamo?

Gastronomija kao takva daje mi priliku da se iskažem i u mnogim drugim sferama a ne samo kuvanju, recimo  kroz fotografiju, kroz rad na video materijalima, kroz rad na knjizi… Sve te segmente radimo sami i rad na svim tim stvarima je nešto što me ispunjava i inspiriše. Kada smo još kod kuhinje, i ona sama je nastala isključivo našim radom od projekta do poslednjeg zašrafljenog šrafa, tako da je i to jedan kreativni rad koji daje mnogo mogućnosti ne samo u kuhinji.

A kad nisam u kuhinji volim da pobegnem što dalje od grada, betona, kola, interneta… Volim prirodu u svom izvornom obliku, puno da pešačim, vozim biciklu, gledam u zelenilo, zalazak sunca…

Zbog čega baš ovaj recept?

I sama sam tek nedavno savladala razvlačenje kora jer sam imala blokadu u glavi i mislila da ja to ne mogu, a onda kada sam uspela osetila sam tako neku sreću i ispunjenost… E pa poželela sam da i ti osetiš istu tu sreću, ponos i ispunjenost jer si USPELA…

domace kore4 sa wm

Sastojci:

za kore:

  • 350 g brašna tip 400 + malo za mešenje
  • 1/2 kašičice soli
  • 210 ml tople vode

za fil:

  • 300 g sira
  • 2 jaja

Pomešajte brašno i so, prosejte,  pa ga malo po malo sipajte u vodu sve vreme mešajući viljuškom. Prebacite na blago pobrašnavljenu površinu i mesite testo 15 minuta, dok ne postane elastično i svilenkasto, povremeno dodajući sasvim malo brašna da se ne lepi za ruke i radnu površinu. Namažite činiju uljem, stavite testo u nju, i testo blago nauljite, pokrijte providnom folijom i ostavite da se odmara 30 minuta.

domace kore1a sa wmKratko premesite testo, rukama ga razvucite u disk prečnika oko 30 cm, nauljite veliki tanjir, prebacite na njega testo, premažite i testo sa malo ulja, prekrijte providnom folijom i ostavite da se odmara još 30 minuta.

U međuvremenu pripremite fil: viljuškom izgnječite sir, pomešajte ga sa blago umućenim jajima, posolite po svom ukusu i sjedinite.

Na trpezarijski sto prostrite pamučni stoljnjak, pospite ga brašnom, prebacite testo, pa ga nežno i pažljivo razvlačite nadlanicama i prstima preko celog stola.

domace kore2 sa wmMakazama isecite krajeve testa, blago ga poprskate uljem, pa rasporedite fil i podižući stoljnjak urolajte koru.

domace kore3 sa wmPrebacite pitu na pleh, četkicom je premažite sa malo ulja i pecite u zagrejanoj rerni na 200° C, 30 minuta, ili dok ne porumeni.

Izvadite pitu iz rerne, ostavite je da se prohladi oko 10 minuta, pa servirajte uz jogurt i(li) paradajz salatu.

 

Home made filo pastry cheese pie

domace kore5e sa wmIngredients:

For the filo pastry:

  • 350 g flour + some more for kneading
  • 1/2 teaspoon salt
  • 210 ml of hot water

For the filling:

  • 300 g white cheese
  • 2 eggs

Mix the flour and salt, sift and add gradually into the water, mixing with a fork. Transfer on slightly floured surface and knead the dough for 15 minutes, until it becomes elastic and silky, adding a pinch of flour to prevent sticking to your hands and work surface. Coat a bowl with oil, place the dough in it, lightly oil the dough, cover with plastic foil and leave to rest for 30 minutes. Reknead the dough shortly, with your hands shape the dough in a 30 cm disk, grease a large plate, put the dough on it, brush the dough with some oil, cover with plastic foil and leave to rest for another 30 minutes.

In the meantime, prepare the filling: mash the cheese with a fork, add lightly beaten eggs, salt to your taste and mix well.

Cover your dining table with cotton tablecloth, sprinkle it with flour, put the dough on the table and gently and carefully start stretching it with the backs of the hands and fingers, over the table to make one large sheet of very thin filo pastry (see photo above). With a scissors cut the thick edges of the filo pastry, spinkle with oil, spread the prepared filling and lifting the tablecloth roll into the pie. Transfer the pie on a baking sheet lined with parchment paper, brush the pie with a little oil and bake in a preheated oven at 200° C for 30 minutes, or until golden brown.

Remove the pie from the oven, leave to cool for about 10 minutes, and serve with yogurt and (or) tomato salad.

domace kore5a sa wm

2 komentara na “Sirnica od domaćih kora za pitu

  1. Hvala na pozivu ga godtujem kod tebe, bilo mi je prijatno i jako mi je drago da si pitu ovako savršeno napravila!

    • Hvala tebi sto si se odazvala! A za pitu, pa potpuno si u pravu za onaj osecaj srece i ponosa kad uspes da razvuces koru 🙂 Dobro je da si me podstakla da se oprobam u ovom receptu, sad mi padaju svakakve ideje na pamet.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.