Imala sam ih baš mnogo, a svake sezone u moj orman bi se uselile još bar 2-3 nove. U prodavnicama su me glasno dozivale, a onda sasvim ljupko zavodile. U njima sam se osećala kao gracija, pomagale su mi da u svet pošaljem moćan signal svoje ženstvenosti. Onda su iznenada izgubile svoju magičnost, sopstveni odraz u ogledalu oslikavao mi je neku tuđinku u raljama poslovnih pravila oblačenja. U raščišćavanju raznih životnih viškova, među prvima sam iselila baš njih – haljine. Znaju one i danas da mi na uvce zagude dress to impress adađo, ponekad pokleknem, ali gledam da biram pametnije.

Kada je dress code u pitanju, delim svoj život na dve poslovne faze. U prvoj smo se upinjali da što preciznije izmerimo dužinu suknje i dubinu dekoltea, odaberemo boje i krojeve, razborito pojasnimo neprimerenost cipele otvorenih prstiju. Rasipali smo se argumetnima da l’ će casual Friday da nas načisto upropasti, da l’ će zaposleni, zbog mogućnosti da petkom nose farmerice, misliti da je vikend već počeo.

U drugoj fazi sam upoznala neke nove kreativne, dobre, vredne, pametne ljude, ali i one što hvataju krivine i vole da kmeče. Jedina razlika između onih iz prve i ovih iz druge faze bila je u tome što su ovi iz druge nosili uglavnom farmerice. Počela sam sa žaljenjem da gledam sve one pridavljene kravatama i nasađene na štikle, maskirane pravilima odevanja koja bi trebalo da ih prikažu kompetentnijim i važnijim nego što jesu.

Svoje poslovne dane već punih 5 godina provodim ležerno odevena i radim kao za opkladu, nisam se ni malo raspustila, samo sam se opustila. Promena stila odevanja mi je pomogla da pretresem svoj orman i svedem se na razuman broj komada odeće po sezoni. Još uvek ne znam koji je to broj, cenim da se još uvek urazumljavam 🙂 U svakom slučaju, moj novi, poluprazni orman otvorio mi je niz ekoloških i etičkih pitanja – sad me interesuje i gde se proizvode materijali koji najradije biram, ko bere i prerađuje pamuk, gde se šije garderoba, koliku platu primaju radnici u proizvodnji i kakvi su im uslovi rada, šta se dešava sa viškovima, otpadom, neprodatom robom… Istražujući etičnost brendova, shvatih da je svet mode u debeloj dubiozi, da je malo onih koji stvarno brinu o budućnosti planete, a sve više onih ušminkanih reciklažom zanemarljivih proporcija.

Brza moda je ista kao i brza hrana: brzo se priprema – od modnih pista do lokalnih izloga put je sve kraći, fino izgleda, a cena joj je pristupačna. Ali ne bez posledica!

Zato u šoping idem pažljivo i kad stvarno nešto ustreba. Ponekad si priuštim i onaj terapeutski, kao lagani, kratki mentalni odmor, ali uvek odgovorno.

O receptu

Keksići „sa rupom“ iliti thumbprint cookies se uglavnom sreću u slatkoj varijanti, pa mi je na Pinterestu odmah zapala za oko ova slana, ljutkasta varijanta sa sirom. Isprobala sam ih prvi put za Novu godinu sa punjenjem od ljutog džema od narandže, a onda smo ih još jednom u slast guštali za slavu. Za detetov dolazak u februaru sam svašta imala na listi za spremanje, pa sam ih umesila desetak dana pre njenog dolaska, napunila pola količine ljutim ajvarom, a drugu polovinu ljutim džemom od narandže, ispekla ih, ohladila, poređala u kutiju u jednom sloju i zamrzla. Dan uoči njenog dolaska sam ih prebacila u frižider i sutradan su bili kao sveže ispečeni. Dakle, milina!

Ako volite slane puter keksiće, pogledajte i recept za ove sa origanom i sirom.

Recept

Sastojci (za oko 30 keksića):

• 225 g putera sobne temperature
• 1/2 kašičice soli
• 1 kašičica šećera
• 100 g čedara
• 80 g gaude
• 20 g parmezana
• 1 kašičica ljute tucane paprike
• 1 grančica svežeg ruzmarina
• 1 manje jaje
• 340 g brašna

za punjenje:

• 2-3 supene kašike ljutog ajvara, ili
• džem od narandže pomešan sa malo ljute tucane paprike

U većoj činiji varjačom umutite puter, so i šećer. Izrendajte sireve, pomešajte ih sa ljutom tucanom paprikom i sitno seckanim iglicama ruzmarina i dodajte umućenom puteru. Dodajte jaje i ponovo sve dobro umutite. Postepeno dodajte i brašno i mešajte da dobijete testo. Pokrijte činiju i stavite u frižider na 30 minuta.

Supenom kašikom vadite testo i napravite oko 30 jednakih kuglica, ređajući ih na pleh obložen papirom za pečenje sa razmakom od oko 1 cm (trebaće vam 2 velika pleha od šporeta). Pampurom ili svojim palcem napravite udubljenje na svakoj kuglici, pa vlažnim prstima doterajte oblik ako su vam ivice popucale od pritiska. U svako udubljenje stavite oko ¼ kašičice punjenja (ajvar ili džem) i pecite, pleh po pleh, u zagrejanoj rerni na 180° C, 20-25 minuta.

Izvadite keksiće iz rerne i ostavite da se prohlade pre serviranja.

Adaptirano sa The Flavor Bender.

Podeli ovo:

Facebook

0

Twitter

Pinterest

0

email

Print