Pica sa punjenom koricom

(scroll down for the recipe in English)

U jednoj od onih naših noćnih diskusija, darling i ja dođemo do teme budućnosti, kao spektruma mogućnosti i izbora koji ti određuju dalju sudbinu. Koristeći se arhitektonskom metaforom, naširoko smo debatovali šta je kota 0 u životu srećnih ljudi, odnosno šta je neophodno od radova na temeljnoj konstrukciji da bi čovek imao šansu da ga plezir i zadovoljstvo prate tamo gde se zaputio.

Sudeći po čestitkama, novogodišnjim i rođendanskim, preovlađujuće mišljenje je „samo nek je zdravlja…“. Nije da nije nevažno, samo znamo neke ozbiljno obolele a srećnije, živahnije, maštovitije i poletnije od mnogih zdravih kao dren. Ni u javnom životu ne manjkaju primeri ljudi koji su svoje živote od moguće agonije pretvorili u priče za primere neuništive energije i kontrole sopstvenih limita. Amy Purdy, Nick Vujicic, Jessica Cox, Marla Runyan, Maysoon Zayid…

Ima i ona kad proričeš „koliko varnica, toliko parica…“, i nije da se bez imetka baš može, samo njegova veličina ama baš ništa ne garantuje, ali o tome je već toliko raspredano da nismo hteli da te mile, sitne, noćne sate trošimo na računanje koliko evrića je dobar početak.

Mene kad dohvati migrena, sunce mi drugačije sija, svet mi je bučan, svi mirisi mučni, a ukusi nemili. I tako danima. Zamislimo to kao trajno stanje, da si stalno ophrvan bolom, hroničnim, jakim, neprestanim, opominjućim, onim što nije samo simptom već bolest sam po sebi, što izaziva fizičku patnju, nabija tugu, menja sliku sveta i tera u agoniju i samoću. Zaboli nas stomak od takve slike i zaključimo da je bol ta nulta tačka za vedru budućnost i da kad bola nema, sreća postaje ništa drugo do lično opredeljenje. Ne kažem da je to opredeljenje jednostavno, nekakva prava linija bez pogrešnih odluka, misterije, konfuzije, nego samo da je navigacija kroz različite situacije nešto što može da nas odvede do srećnijeg ishoda.

O bolu je mnogo rečeno, neki ga vide kao podsticaj i pripisuju mu čudesnu moć u stvaranju mudrosti i umetničke lepote, neki kažu da nas bol oplemenjuje, sjedinjuje, ili da je bol zapravo sreća blaženih. A gde bi to svet bio kad bismo se složili u svemu?

Počeli smo priču arhitektonskom metaforom, iako smo duduci za tu divnu umetnost. To je uticaj moje Žene u crvenom, arhitektice širokih znanja i interesovanja. Iako nam je kuvanje još jedna tačka koja nas spaja, tek nedavno saznam da ne voli picu. Možda je ovim receptom za ovu sasvim posebnu, sa koricom punjenom sirom konvertujem 🙂

Sastojci (za dve pice):

za testo:

250 ml mlake vode
1 supena kašika šećera
7 g suvog kvasca
400-450 g brašna
2 supene kašike maslinovog ulja
1 kašičica soli
300 g sitnog sira (mi smo koristili Imlekov)

za paradajz sos:

1 čen belog luka
1 konzerva 400 g paradajza pelata
1 kašičica šećera
1 kašičica sušenog bosiljka
1 kašičica sušenog origana

za nadev:

mocarela
kulen
kapari

Da napravite testo, u činiji pomešajte vodu, šećer i kvasac i ostavite na toplom da zapeni, oko 10 minuta. Dodajte polovinu količine brašna, promešajte viljuškom, pokrijte providnom folijom i ostavite nekoliko sati na toplom. Dodajte maslinovo ulje, so i postepeno ostatak brašna, pa umesite meko i elastično testo. Prebacite ga u čistu činiju, premažite sa malo maslinovog ulja i pokrijte providnom folijom i ostavite na toplom da raste preko noći. Sutradan kratko premesite testo na brašnom posutoj radnoj površini, isecite ga na dva jednaka dela, oblikujte u lopte, prebacite u posudu podmazanu maslinovim uljem i ostavite u frižideru do korišćenja.

Da napravite paradajz sos, u šerpici, na malo maslinovog ulja pržite blago pritisnuti beli luk, dok ne zamiriše, pa dodajte paradajz, šećer, malo soli, bosiljak, origano i pola šolje tople vode. Kuvajte na laganoj vatri oko 15 minuta, dok se sos ne zgusne, pa začinite solju i biberom po svom ukusu i ostavite sa strane da se ohladi.

Izvadite testo iz frižidera i uključite rernu da se greje na najjačoj temperaturi sa uključenim fenom (kod nas je to 275° C). Pospite pleh sa malo brašna ili ga obložite papirom za pečenje. Na plehu, rukama razvucite jednu loptu testa da bude jako tanko. Na 1 cm od ivice rasporedite u krug polovinu količine sira, prstom nakvašenim vodom premažite testo uz sir, pa preklopite testo preko sira i blago pritisnite prstima da se zalepi. Isto uradite i sa drugom polovinom testa.

Na pripremljeno testo rasporedite sos, preko stavite nadev po svojoj želji (mi smo koristili mocarelu, kulen i kapare), poprskajte sa malo maslinovog ulja i pecite u rerni 10 minuta, ili dok korica testa ne porumeni, a sir se ne otopi. Izvadite iz rerne, servirajte sa malo čeri paradajza isečenog na polovine i sveže salate.

Cheese crust pizza

Ingredients (for 2 pizzas):

For the crust:

250 ml tepid water
1 tablespoon sugar
7 g dry yeast
400-450 g flour
2 tablespoons olive oil
1 teaspoon salt
300 g ricotta cheese

For the tomato sauce:

1 clove of garlic
1 can 400 g pelat tomato
1 teaspoon sugar
1 teaspoon dried basil
1 teaspoon dried oregano

For the topping:

mozzarella
pepperoni
capers

To make the dough, in a bowl mix the water, sugar and yeast and set aside in a warm place for about 10 minutes, until frothy. Add half the amount of flour, stir with a fork, cover with plastic foil and leave in a warm place for a few hours. Add olive oil, salt and gradually the rest of the flour and knead soft and elastic dough. Transfer the dough into a clean bowl, brush with a little olive oil and cover with plastic foil and set aside in a warm place to rise overnight. The next day, shortly knead the dough on a lightly floured working surface, cut into two equal pieces, shape into a ball, put into a lightly greased dish and place in the refrigerator until needed.

To make the tomato sauce, in a sauce pan, add little olive oil and fry gently pressed garlic until fragrant, then add tomatoes, sugar, a pinch of salt, basil, oregano and half a cup of warm water. Cook over low heat for about 15 minutes, until the sauce thickens, then season with salt and pepper to your taste, and leave aside to cool.

Remove the dough from the refrigerator and turn the oven to the highest temperature with fan on (in our case is 275° C). Sprinkle a baking sheet with a little flour or line with parchment paper. On a baking pan, using your hands strech one ball of dough to a very thin circle. At 1 cm from the edge of the circle arrange half the amount of cheese, brush dough witha a bit of water just next to the cheese, then fold the dough over cheese and gently press with your fingers to stick. Do the same with the other half of the dough.

Spread the sauce over the rounds, arrange topping to your taste (we used mozzarella, pepperoni and capers), drizzle with some olive oil and bake the oven for 10 minutes, or until dough crust is golden brown and cheese is melted. Remove from the oven, and serve with a few fresh cherry tomatoes cut in half and mix green salad.