(scroll down for the recipe in English)

Poverljivo iz kuhinje: Mirjana Mimica, autor blogova Mahlat i Tetka

Mirjanu sam upoznala na kulinarskoj radionici u okviru Festivala balkanskih sireva. Trebalo je da mi bude gošća i živa sam se prepala, jer je svašta moglo da pođe po zlu, to je bila moja prva radionica i nisam se osećala baš kao na svom terenu. Čitajući tekstove na blogu Mahlat,  čiji je Mirjana autor, zaključila sam da je u pitanju žena bez dlake na jeziku, kritičar svih društvenih gluposti koje nam ometaju normalan život u ovoj našoj Srbijici, osoba koja je odlučila da prestane da se povlači pred budalama i „rešila da je za sve ipak boli dupe“. Malo sam se opustila i nekako mi je kamen pao sa srca  kad sam se „dohvatila“ Tetke, portala koji Mirjana takođe poseduje i uređuje. Tetka je nežna i ženstvena,  ponekad nostalgična i romantična, društveno angažovana intelektualka, ma žena u punom sjaju.

Radionica je na kraju bila dobra, ali nam ipak nije ostalo vremena da se bolje upoznamo. Verovatno bih moju gošću, više puta nagrađivanu za najbolji blog,  mogla da pitam što šta i o blogovima, i da li planira novu knjigu, i šta su dalji planovi u okviru projekta „Moje dojke su OK“…, ali ću se, ovoga puta, zadržati samo na kuhinjskim temama, na pitanjima koja joj, verovatno, manje postavljaju.

Kad smo se upoznale, rekli ste mi da volite tradicionalnu kuhinju. Šta najviše kuvate, kakav je vaš kulinarski stil?

Ja zaista volim srpsku tradicionalnu kuhinju i kad kažem da je volim, prvenstveno mislim na to da danas svi, kada ih pitaju za omiljeno jelo, izjavljuju da vole paste, suši, nikako da pomenu neko domaće. Isti ti, kad odu negde u inostranstvo, vrate se sa pričom kako su negde, usred Nemačke, Švedske ili Amerike jeli fenomenalne ćevape. Pređu pola sveta da bi jeli ćevape, umesto da probaju tradicionalnu kuhinju te zemlje, a ovde se prosto zgroze kad im pomenete pasulj ili nešto slično, jednostavno to nije moderno. Kuvam sve i svašta i jela vezujem za godišnja doba, recimo sarma se nikako ne kuva leti a sataraš zimi, meni je kuvanje, iako kuvam svakodnevno, ritual, volim samu pripremu, mirise, krčkanje. E sad, kako je moj muž tipičan balkanac koji ručak bez mesa ne računa, ćerki čija se ishrana bazira na povrću i ribi i ja koja sam nešto između, uopšte ne znam kakav mi je kulinarski stil. Ali šta god da spremam, volim začine, da miriše.

Šta radije birate – slatko ili slano?

Uvek slano, uvek, kad ja kuvam, kada me ponude, nisam ljubitelj slatkog. Pojedem kolač, parče torte, ali mogu i da ne pojedem. Za razliku od mene, moj tipični balkanac mora nešto slatko da pojede u toku dana tako da vrlo često pravim kolače, o palačinkama da ne govorim. Njih spremam onako usput.

Priča se da ste dobra kuvarica. Da li vam još uvek nešto predstavlja izazov u kuhinji, da li postoji neko jelo koje priželjkujete ali se još uvek niste usudili da ga skuvate?

Sve što sam poželela da skuvam, skuvala sam. Volim da eksperimentišem, isprobavam, volim tematske obroke, meni je kuvanje igra. Ono što još sama nisam probala je samo zato što do toga ne mogu da dođem, recimo do žabljih bataka. A izazov su mi, ako ćete mi verovati, obične, najobičnije krofne. Probala sam „milion“ recepata, strogo se pridržavala uputstava i još nijednom mi nisu uspele. Do prženja, sve ide kako treba, kako ih spustim u ulje, tako se pretvore u kamen. Onda ih jedemo i govorimo – liči 🙂 Davnih godina, moja mama je pravila krofne u trenutku kad je bila nešto strašno ljuta na mog oca i sve vreme je zvocala, govorila sve najgore o muškarcima, besnela, psovala i sećam se koliko me tog trenutka nervirala kad god je izgovorila – Ma oni su svi isti, zato što to jednostavno nije mislila. Ja u tom trenutku zaljubljena, lebdim, a ona da su svi isti, drvlje i kamenje. Kad god pravim krofne, setim se toga, mislim da nekako nesvesno ne želim da mi uspeju, koliko god da zvuči blesavo 🙂 Maštam da napravim velike, mirisne, šupljikave krofne.

Po onome što pratim na vašem fb profilu, rekla bih da ste zaljubjleni u svog hazbenda, kao i da ste vrlo brižna i posvećena mama. Šta kuvate svojim voljenima kad hoćete posebno da ih obradujete?

Kad baš želim da ga obradujem, kažem mu da me mrzi da kuvam tog dana i da za ručak kupi roštilj 🙂 nema srećnijeg od njega. Ili mu spremim krompir i krmenadle, nikakvog izazova i zadovoljstva u spremanju toga nema. Moja ćerka ne jede ništa što voli, tako da nema šanse da je obradujem nečim kuvanim. Ja toliko volim da kuvam da bi trebalo da imam jedno tri muža i desetoro dece pa da tu svoju ljubav za kuvanjem zadovoljim, ovako, čekam da se najave gosti pa da zadovoljim svoju strast.

Šta vas motiviše da ustanete u tri ujutru i mesite kiflice?

Pa ne mogu reći da imam motiv, ja samo vodim malo neuredan život, zaspim u „nevreme“ pa se i u nevreme probudim, onda pokušavam pametno da iskoristim to vreme. Onaj mali motiv je da ne kupujemo pecivo, da u kući zamiriše doručak, ta porodična atmosfera, to je inače razlog zbog kojeg mi nije teško da u pola noći napravim palačinke. Ja sam najsrećnija kad smo svi u kući i kad mogu da tetošim i hranom i ostalim samo što, eto, imam tu nesreću 🙂 da nemam zahtevnu porodicu kada je hrana u pitanju.

Zbog čega baš ovaj recept?

Kada sam prvi put probala ovu salatu, tokom jedne oficijelne posete, toliko mi je bio čudan ukus, nisam mogla da procenim šta je, da sam mislila da se to čime su me poslužili pokvarilo, naravno, bilo mi je neprijatno da komentarišem. Onda me je domaćica pitala da li mi se dopada i sećam se da sam se zbunila jer nisam znala šta da kažem. E, kada je otkrila šta je to, kada sam ponovo stavila u usta, prepoznala ukus, opušteno jela jer se nije radilo o nečem pokvarenom, zaljubila sam se u tu salatu. Vrlo često je pravim i svima se dopada, sem mom mužu, kako rekoh, on nije otvoren za nove ukuse. Može se služiti kao salata ali može i kao namaz.

Sastojci (za 2 činije kao na slici):

• 200 grama sirovog kikirikija
• 400 g feta sira
• 2 supene kašike rendanog rena
• 2 supene kašike senfa
• 1 supena kašika pavlake
• 3-4 sitno seckana kisela krastavčića
• 1/2 kašičice tucane ljute paprike

Kikiriki ispecite na suvom tiganju ili u rerni, očistiti ga od ljuske i oklagijom usitnite. Ako ste u manjku vremena, možete kupiti i suvo pečeni, neslani kikiriki, nožem probušiti kesicu da istisnete vazduh, a ondaisto  oklagijom usitnite.

Sir izgnječite viljuškom, dodajte usitnjeni kikiriki, ren, senf, pavlaku, kisele krastavčiće i ljutu papriku, pa sve dobro sjedinite.  Postepeno dodajte i oko 2 supene kašike maslinovog ulja,  koj služi da malo ublaži fetu i veže masu, ali ne sme biti suviše masno. Probajte i dodajte so i biber po svom ukusu. Ostavite u frižideru da se ohladi.

Pre služenja izvadite iz frižidera da odstoji na sobnoj temperaturi oko 10 m i serviratje kao predjelo, uz dvopek ili crni hleb (mi smo napravili domaće zemičke od heljde sa svežim ruzmarinom).

Peanut feta spread

Ingredients (for 2 bowls as on the pictures):

• 200 g raw shelled peanuts
• 400 g feta cheese
• 2 tablespoons grated horseradish
• 2 tablespoons mustard
• 1 tablespoon sour cream
• 3-4 finely chopped pickles
• 1/2 teaspoon chili flakes

Roast the peanuts in a dry skillet or in the oven, peel and crush finely with a rolling pin. If you are lack of time, you can buy dry roasted unsalted peanuts, pierce the bag  with the knife to press out the air, and then crush with the rolling pin.

Mash the feta with a fork, add the crushed peanuts, horseradish, mustard, sour cream, pickles and chili flakes, and combine well. Gradually add about 2 tablespoons of olive oil, which suppose to soften the feta mixture a bit and bind the ingredients, but should not be too fat. Season with salt and pepper to your taste. Chill in the refrigerator.

Before serving, allow to stand at room temperature for about 10 minutes. Serve as an appetizer with crackers or whole grain bread (we made homemade buckwheat buns with fresh rosemary).

Podeli ovo:

Facebook

0

Twitter

Pinterest

4

email

Print