Početkom nedelje naiđem na članak sa naslovom „Ako ste mislili da vam je 2016. haotična, sačekajte da vidite 2017. kad će roboti biti vaše računovođe“. Po običaju, budućnost tamo negde stiže brže nego u ove krajeve, mi nismo stigli ni do potpune automatizacije i e-uprave, ali, svejedno, sednem sa svojim timom da se napravimo baba-Vange i predvidimo šta je u nestanku a šta u nastanku od zanimanja. Zaključimo da nam predstoji potpuna dehumanizacija društva, da će preživeti samo ona kod kojih se zahteva kreativnost ili ljudski dodir, a i da će tih trebati manje nego danas – evo kažu da je budućnost hirurgije u telehirurgiji.
Gastro-blogovanje je prirodno prošlo kroz nekoliko faza razvoja, od recepata bez fotografija, preko onih obogaćenih pričama i jednostavnim fotkama, pa onda raskošnih postova sa slikama hrane koje gotovo da zamirišu na klik, do videa – kratkih, pa brzih, pa još kraćih i bržih. Gde ćemo biti 2025. – ne mogu ni da zamislim. Evo jedino što sam probala je „telefotografisanje“: ja poziram i dajem uputstva s jednog kraja sobe, darling fotka s drugog kraja sobe. I baš smo se slatko zabavili i ismejali, a fotografije su super cool!
Kad su me sa televizije kontaktirali preko naše fejsbuk stranice i rekli da im se sviđa to što radim, mislila sam da misle i na fotografiju. Ali ne, taj deo posla pripisali su sebi i svaku snimljenu emisiju završavali foto sesijom u kojoj nije bilo mesta za mene, a rezultat je očigledan na njihovoj Instagram stranici. A lepo su mogli da isprobaju bar telefotografiju, ako je baš moralo da bude iz njihove ruke 🙂
U jednoj od emisija tema je bio šafran uz recepte za čorbaste leblebije sa šafranom i pileću paštetu sa šafranom. Neki ljudi više mese zimi, kad je napolju hladnije, a kuća najtoplije mesto kojem za rajski ugođaj nedostaje još samo miris domaćeg hleba i peciva. Ja mesim i leti i zimi, sve zavisi da l’ sam nabacila neko kilce viška ili ne. Pošto sam si ovih dana fino mrškava, reših da se častim ovim raskošnim pecivom sa šafranom nafilovanim pestom od bosiljka.
Priča o šafranu
Šafran je skup začin, skoro kao zlato, zbog mnogo ručnog rada u njegovoj proizvodnji. Predstavlja zapravo tučak cveta, a za proizvodnju 450 g ovog začina potrebno je oko 75-80 hiljada cvetova. Ipak, koristi se u malim količinama, ja ga merim na prstohvat, a negde pročitah da idu 3 tračice po osobi.
U nekim kućama na istočnom delu planete šafran se dodaje u jela kad se očekuju gosti, da bi im se tako ukazala čast i dalo na značaju.
Kleopatra je uz pomoć šafrana zavodila, a Aleksandar Veliki vidao ratne rane. U Staroj Grčkoj kurtizane su ga koristile kao parfem, a Rimljani ga ubacivali u jastuke kao lek za mamurluk. Onda je vekovima bio zaboravljen, sve dok ga Arapi nisu ponovo doneli u Španiju, gde se i danas uzgaja. Valensijski šafran se smatra jednim od najboljih. Inače, uzgoj šafrana uopšte nije komplikovan, ne traži neke posebne uslove. Zimus sam mami donela razne lukovice iz Amsterdama i šafran je jedini koji je iznikao i sad joj terasu krasi svojim predivnim ljubičastim cvetom.
Šafran visokog kvaliteta je ujednačene intenzivno tamne crvene boje, dok je onaj nižeg kvaliteta raznobojniji – od svetlo žute do tamno crvene. Visoka cena ovog začina oduvek je privlačila trgovce da varaju svoje kupce, da mešaju pravi šafran sa šafranikom, biljkom koju danas još zovemo lažni šafran. U surovom srednjem veku takve trgovce su za kaznu sahranjivali žive.
Ukus šafrana je gorkast, pikantan, nekako istovremeno i sladunjav i ljutkast. U jelima se pre svega prepoznaje po zlatno-žutoj obojenosti. Neizbežan je u milanskom rižotu, ili originalnoj španskoj paelji, ili divnom švedskom pecivu sa šafranom.
Kuvajte sa šafranom – simbolom ljubavi i smrti, jer u malim dozama on je afrodizijak, a u velikim opasan otrov.
Sastojci (za 6 peciva):
- 280 g brašna
- 1 kašičica suvog kvasca
- 1 kašičica šećera
- ¾ kašičice soli
- 180 ml mleka
- 1 prstohvat šafrana (0,12 g)
- 30 g putera
- 1 jaje + još jedno za premazivanje
- 6 kašičica pesta od bosiljka
Zagrejte mleko, pa mu dodajte šafran i ostavite da odstoji 15-20 minuta. Puter rastopite.
U dubljoj činiji pomešajte brašno, kvasac, šećer i so. Dodajte jaje, promešajte, pa dodajte i mleko sa šafranom i puter, ponovo promešajte, a potom prebacite na radnu površinu i umesite glatko testo. Stavite testo u činiju, prekrijte providnom folijom i ostavite da raste oko 1 h.
Testo prebacite na radnu površinu posutu sa vrlo malo brašna, pa ga oblikujte u valjak i podelite na 6 jednakih delova. Jedan deo razvaljajte oklagijom u krug veličine šake, na sredinu stavite kašičicu pesta i razmažite na do 2 cm od ivica, pa skupite ivice da zatvorite testo i oblikujete ga u lopticu.
Dobijenu lopticu nežno pritisnite šakom o radnu površinu, pa oklagijom razvaljajte u ovalni oblik debljine oko 1 cm. Oštrim nožem zasecite testo ukoso, ostavljajući jednu stranu neisečenu, pa uvijte testo u rolnicu počev od neisečene strane i savijte ivice jednu ka drugoj da dobijete oblik venca.
Prebacite na pleh obložen papirom za pečenje. Ponovite postupak sa preostalim testom, pa pokrijte čistom krpom i ostavite da odstoji 30 minuta.
Umutite jaje i premažite pecivo, pa pecite u zagrejanoj rerni na 180⁰ C 20 minuta, ili dok pecivo ne dobije zlatno-braon boju.
Servirajte odmah.
Pratite nas i na:
Oooooooooo, divne sličice! Mnogo volim radne fotke, često su mi lepše od finalnih 👍 Tvoje pecivo mi se posebno sviđa, još sam zamrzla bosiljak, pa možda padne i isprobavanje. 😋
Ponekad ubedim mog Zokija da slika neku fazu pripreme, na pitaj kako se završi – ja zvocam, on se živcira.. 😀
Postala sam nesto opsednuta zeljom da mi se fotografije pokrenu, pa muza stalno cimam da mi pozira. Ovog puta smo zamenili uloge, a da bismo izbegli to zvocanje (kojem mogu i ja da pribegnem kad su ovakve stvari u pitanju) posle svake fotografije je morao da mi pokaze sta je uradio da bismo na licu mesta dogovorili sta i kako da popravi. I na kraju je sve ispalo fino, a jos smo se i zabavili na drugaciji nacin.
Hvala ti na citanju, jos vise na potencijalnom isprobavanju :*