Nedavno naiđem na rezultate istraživanja 2,7 miliona start-up-ova koja su, između ostalog, pokazala da su idealne godine za pokretanje biznisa između 40 i 50. Nasuprot ustaljenom uverenju da je start-up rabota za mladiće i devojke, ova kredibilna studija nam kaže da su najuspešniji preduzetnici imali prosečno 45 godina kada su započinjali svoj biznis. Jej! Nastavi sa čitanjem »
„Can I get you anything? Coffee? Tea? Me?“ Ovo je bila fora još ’60-ih, lansirana u knjizi o necenzurisanim memoarima dve stjuardese, koja je i popularizovala stereotip o promiskuitetnim avionskim lepoticama, željnim zabave i dobrog provoda. Ja sam je čula tek u filmu Zaposlena devojka i bila mi je baš slatka i seksi. Nastavi sa čitanjem »
Ima ona pametna da je najbolja mera čoveka ne kakav je kad mu je sve potaman nego kakav je pred izaozovima i razmiricama. Nastavi sa čitanjem »
Aprilsko je predvečerje, oblaci se vuku kao prebijeni, a vazduh ćuti. Odemo u šetnju pored reke da otresemo nemir sa tabana. Hodamo, držeći se za ruke, svako u svojoj tišini, kad nas prenu deo usput uhvaćenog razgovora i ženski glas uzavrele boje: „Pre bih da mi dete bude dobar čovek nego dobar đak!“. Pogledamo se, očima mi došapne „Šta ova reče?“, a ja mu isto tako odgovorim „Au, brate!“. Nastavi sa čitanjem »
“Prozvali su me Šicer.” – rekao mi je gotovo ranjivo. Bio je to moj prvi radni dan u tada lokalnoj, danas moćnoj regionalnoj kompaniji. Imao je fantastičnu inteligenciju, odlično je znao posao, oslikavao je viziju u punom koloru, inspirisao me je da zajedno vozimo napred pravom brzinom. Znao je da ozbiljno zabaguje u komunikaciji sa nekim ljudima, da bude zahtevan i prestrog, ali sam uvek to mogla da mu kažem a on bio spreman da poradi na sebi. Posle tri godine zajedničkog rada i sa više od deset godina distance i raznolikih iskustava i dalje mislim da mi je on bio najbolji šef. Nastavi sa čitanjem »
Oduvek me je brinula reč kolektivno, imala je nešto nemirno i neugodno u sebi. Čula sam je prvi put kada je komšija sa drugog u staroj zgradi spomenuo mojima da je u julu na kolektivnom odmoru. U mom još nezrelom umu odmah se postrojile slike komšije i njegovih kako se cimaju sa ogromnim koferima po putu bez hlada, cedeći se od podnevne žege. Za njima se otegla kolona ostalih fabričkih radnika i njihove sitne dece i umornih žena. I svi se upinju da stignu do tamo nekog mora, svima im muka na licima i već im preseo i odmor i kolektiv. Nastavi sa čitanjem »
U životu nam svako donira bar po jednu boju. Tako se u mom spektru našlo mnogo glamuroznih boja, vibrantnih i cvetajućih, prolećno toplih, pa onda neužarenih i nežnih, ali i bledunjavih, i kompleksnih, i hladnih. Jedino tu nema gromovno sive niti crne, sitnim dušama što ih nose ne dam da ugmižu za stalno, već mi samo na kratko daju kontrast da ostale boje bolje razaznam. Što sam starija, to mi je paleta veća, pa bolje vidim i razumem detalje našega sveta. Nastavi sa čitanjem »
Malo je onih koji me nisu pitali zbog čega ne napravim neki biznis sa hranom i kuvanjem, kad mi tu čuči strast. Za ovih 5 godina koliko blogujem naučila sam da s lakoćom objasnim da meni to ne zvuči kao dobra ideja, jer onda strast dobija okove tuđih želja, potreba, moranja. Nastavi sa čitanjem »
Ovo su kao kineske palačinke sa mladim lukom, samo što nisu. Kineske palačinke sa mladim lukom, po originalnom receptu, imaju korak koji mi se nije dopao – premazivanje testa mešavinom ulja i brašna. Umesto toga, sebi sam dala malo slobode u količini ulja, ne samo da bih dobila hrskavo testo, već i da mi pomogne da u razvijanju testa ne koristim nikakve alatke. Dete kaže – najviše volim takve jednostavne recepte. Nastavi sa čitanjem »
Kad sam prepakovala i raščistila police, komode, ormane, prirodno je došla na red i glava. I šta prvo jedna moderna žena uradi kad se nađe u takvoj situaciji? Instalira najbolju moguću aplikaciju kao podršku za željenu promenu. Za svaki slučaj ne istaliram jednu, nego tri: za meditaciju, za bolje spavanje i manje stresa i još jednu za svesnu pažnju. Nastavi sa čitanjem »