Pre desetak dana me pozovu na jedan ženski skup u pivari Kabinet: „Organizujemo još jedno druženje sjajnih žena. Prilika za nova gastronomska iskustva i razmenu ideja!“ U prilogu poruke dobijem i zvaničnu pozivnicu sa koje me zaskoče sve same divne reči: jedinstvena urbana idila, autentična piva, slasni burgeri. Bez mnogo premišljanja potvrdim dolazak. Nastavi sa čitanjem »
Kada sam prvi put gledala prezentaciju jedne kompanije koja se bavi proizvodnjom hladno ceđenih sokova i koja nudi specijalno kreirane detoks tretmane na bazi sokova, pomislila sam „Umrla bih da me neko na ovo natera!“. Mislila sam da bi mi i na svega 5 dana, koliko uobičajeno traju njihovi tretmani, previše nedostajali čarobni ukusi prave hrane. Onda sam nekom zgodom isprobala život na sokovima i preživela. Zapravo, uopšte nije bilo strašno. Nastavi sa čitanjem »
Da se ne lažemo, za novogodišnje i božićno veče ne kuvam. Ne spremam ni rusku salatu, ni sarmu, ni pečenje. Poslednjeg dana decembra odemo, sad već tradicionalno, na porodični ručak u odabrani, uvek isti restoran, a onda uveče spremimo samo fine, lake zalogaje (takosi su nam u poslednje vreme česta opcija). Prva dva dana nove godine razbijemo se od klope kod naših majki, pa se kod kuće lečimo supicama i zdravim sitnicama. Za božićne praznike obiđemo novi krug, istom trasom. Nastavi sa čitanjem »
Pre neki dan, ispred samoposluge, jedan fini gospodin koga dugo poznajem šeta kucu. Prilazi mu stariji muškarac i sa bogatim crnogorskim akcentom kaže: „Pazi kako šetaš to kuče, juče se jedna baba saplela o povodac nekog kera!“ Gospodin kaže: „Pazim, pazim, nema potrebe da me opominjete.“ Stariji muškarac se okreće da ode, a gospodin mu dobaci: „Pazite kako se okrećete, juče jedan tako naleteo na ženu i oborio je.“ „Šta kažeš?“, zagrmi muškarac. „Pa isto što i vi meni – opominjete me za nešto apsurdno. I pri tom mi se obraćate na ti“, smireno, sa ironičnim osmehom na licu, uzvrati gospodin. „Ti si sigurno sa nekog sela došao kad se tako ponašaš!“, vidno iznervirano govori stariji muškarac i odlazi. Nastavi sa čitanjem »
Ne pamtim kad sam se poslednji put iznervirala, onako jako, da mi celo telo postane tesno. A bilo je toga nekada, svašta i svakakvi su znali da mi nateraju emocije u juriš. Najčešće su to bili neki ludaci u saobraćaju, bahati muškarci (čudno, ali češće nego žene), moćni glupaci… Posebno je bilo teško kad me ne čuju i ne vide onda kada (mi) je važno. Nastavi sa čitanjem »
Ne pamtim kad sam poslednji put pravila lazanju. Nije da ne volimo, nego mi ne leži njena srazmera. Spremam je pola dana, a za 15 minuta poližemo tanjire. Nastavi sa čitanjem »
Juče sam pojela kolač, domaći, od čokolade i lešnika, ali ne zato što sam ja to htela, nego da ne ispadnem kreten, da ispoštujem red u gostima. Posle mi je bilo muka, slatko mi je uredno zagorčalo ostatak dana. Nastavi sa čitanjem »
Za mnom je možda najlepše leto. Provela sam ga trošeći mnogo reči, misli i priča. Kidnapovao me načisto jedan sasvim novi kreativni proces, oteo mi svu pažnju, pa za blog nije bilo mnogo vremena. Uskoro pišem o svemu konkretnije. Nastavi sa čitanjem »
Dugo se spremam da pišem o Babušnici… Kako sam mrzela da idem tamo, jer u kući nije bilo ni vode ni kupatila. Ni televizora, samo radio na kojem se slušao isključivo Radio Beograd i emisija „Jovanovići“, koja se emitovala nešto sabajle, kad ti još duša spava. I kako sam se stidela kad bi deda došao po nas kravljom zapregom da nas preveze od autobuske stanice do kuće. I kako je ispred kuće stalno šetala jedna ogromna ćurka o kojoj nisam znala šta da mislim. I kako je tamo priroda PREDIVNA. Nastavi sa čitanjem »
Od aprila sam u nekom super-kreativnom plamenu, s vremena na vreme gorim bukvalno (čitaj: drma me klimaks), a sve ostale trenutke provodim u pisanju i putovanjima. Toliko me je vatra jednog novog stvaranja zaposela, da ne mogu da se podelim, da se istovremeno dovoljno posvetim i blogu. Pročitala sam da je Hemingvej imao savet da napraviš pauzu sa pisanjem onda kada ti najbolje ide, tako nikad ne ostaneš bez ideja, ne zatekneš se nem satima pred belim papirom ili praznim ekranom. Ja te pauze uglavnom koristim da negde otputujem, pa smo tako u maju putovali na more, a sad, u leto, kao i obično, skitali po Evropi. Nastavi sa čitanjem »