4 Komentara

Tart od limuna i bosiljka sa čokoladnom korom

Ne znam tačno kad i kako sam prestala da jedem slatko. Mislim da ima tome oko 5 godina i što više prolazi vreme, meni su standardne poslastice sve slađe, te njihov ukus sve manje primamljiv. Jedno vreme sam pristajala na deserte iz čiste pristojnosti, u nekim društvenim situacijama, da ukažem poštovanje domaćinu, ali sad ni za to više nemam stomak – slatko jednostavno nije moj favorit. Nastavi sa čitanjem »

4 Komentara

Zapečeni pasulj sa paradajzom i fetom

Ja sam jedna prilično srećna osoba. Ne sećam se da sam ikad bila na nekom mračnom mestu, da su me sumornost i tegobnost gonili od sumraka do svitanja i nazad. Takva mi sudbina, a nije da nema i pameti. Pažljivo sam birala s kim ću, kako ću i kuda ću. Nastavi sa čitanjem »

2 Komentara

Zalogaji sa gamborima i avokadom

Imam krizu društvenih mreža, već neko vreme. Ne zbog Kembridž Analitike, ni zbog lažnih vesti i botova. Ne zato što uzimaju vreme ili daju glas baš svakome, već zato što mi uskraćuju osećaj kontrole. Nastavi sa čitanjem »

2 Komentara

Pasta sa pečenim čeri paradajzom

Odemo dete i ja u prodavnicu, tamo neka žena postrojava prodavce i prodavačice, glasno, da je svi, baš svi čuju, govori im da su nesposobni i da nemaju pojma o svom poslu. Dete se namršti, objasni mi da je ovakve situacije baš pomere, da ne podnosi kad su ljudi osioni i promrmlja nešto kao za sebe: „Radije sam ljubazna, nego po svaku cenu u pravu…“. Nastavi sa čitanjem »

4 Komentara

Salata od crnog sočiva i pečene paprike

Glasačica sam već 30 godina, srazmerno godinama života – duže od mojih roditelja. I uvek glasam. Od države nit šta očekujem, nit šta dobijam, pa mi pravo glasa dođe kao retkost koje se ne odričem.

Nastavi sa čitanjem »

Ostavite komentar

Čokoladni puter keksići

Pre nekoliko godina krenemo u obilazak vojvođanskih kuća, u pokušaju da nađemo porodičnu vikend oazu. Ja vozim. Stignemo do Zrenjanina bez mnogo muke, pogledamo u okolini jedan salaš, pa nastavimo dalje. Neko vreme pratismo znakove pored puta, vidim nešto mi se vožnja odužila, pa zatražim od saputnika da mi pročitaju mapu. Jedan kaže „ja nisam poneo naočare“, drugi „meni je muka, ne mogu da čitam“, treći me pita „a kako se čita karta?“. Stanem kraj nekog jarka, uzmem mapu, nađem put i vratimo se kući bez daljeg stajanja i razgledanja. Danas bez navigacije ne idem ni do Pančeva, nekad je uključim i u povratku s posla, da zaobiđem saobraćajnu gužvu, a usput upoznam mračne ali prohodne sokake beogradskog predgrađa. Nastavi sa čitanjem »

6 Komentara

Punjeni krompiri na jermenski

Jedno vreme me mučilo što su nam ljudi tako ubogi i neuki u traženju posla, pa sam išla po ovoj našoj stručnoj zajednici i tražila sebi slične, voljne da osmislimo nekakvu obuku za pisanje prijava za posao, poslovnih biografija, motivacionih pisama, za ponašanje na intervjuu i sličnih kerefeka bez kojih se danas teško penje u karijeri. Obiđoh jednog, drugog, trećeg, svi odmahuju, kažu „batali, nema ‘leba od toga, neće srpski kandidat da se menja“. I ja batalim, objasnim sebi da ko hoće – taj može i sam, ko neće – džaba ja da ga vučem za rukav. Nastavi sa čitanjem »

Ostavite komentar

Salata od integralnog pirinča i pečene šargarepe

Misli mi se mariniraju dugo. S vremena na vreme ih obiđem, dodam im neki začin – metaforu, stilsku figuru, jezički ukras… Pustim ih da se tako mreškaju po moždanoj sferi, promasiram ih najčešće tokom jutarnjeg tuširanja, dok je kuća još uvek tiha ili dok vozim od dobanovačke petlje do moje seoske kancelarije, kad džungla na asfaltu umine. Opet prođe neko vreme, pa ih ispečem i serviram ovde na blogu. Nastavi sa čitanjem »

4 Komentara

Hleb sa pivom

Kad je jelo u pitanju, samo nemoj da me teraš da jedem stojećki ili iz šerpe. Ovo prvo u stvari može ako treba da se uradi „kontrola kvaliteta“ tek donetih čvaraka i vrućeg hleba, sve uz nešto kratko hladno (ako može dunja – to mi je najdraže). Ovo drugo nikako, a ne mogu ni da se opustim ni kad mi tanjir izgleda kao da ga je napunila servirka Dragica iz fabričke menze. Volim da se doteramo i trpeza i ja, pa da zavodnički jedna drugoj zatrepćemo. Nastavi sa čitanjem »

Ostavite komentar

Ljuti burger od lososa

U mojoj familiji po ženskoj liniji igra zavođenja ima dve faze. U prvoj žensko dete bogato očijuka sa odabranikom srca svoga. Kad ljubavisanje postane ozbiljno, počne druga faza, a majka ženskog deteta zaigra rolu kuvarice čarobnice. Krenu sve češći zajednički ručkovi i večere, sa trpeze odabraniku zavodljivo namiguju slasne delicije, sve dok ga jednog dana ne dokrajči Pogača. Ako posle gozbe s Pogačom ne postavi ono pitanje, onda nije muško, mada takav slučaj još uvek nije zabeležen. Dešavalo se da neki ranije „padnu“, pa se tako na porodičnim slavama tračari kako se jedan jevtino prodao za domaćinski gulaš. Nastavi sa čitanjem »