2 Komentara

Mnogo dobre zemičke sa semenkama

Uprkos popularnosti priča o vrednim mravima i njihovim šefovima ugnjetavačima, ja ću malo da lanem na drugu stranu. Znam, znam, teorija kaže da nema loših radnika, samo loših šefova, al’ ko je bio u šefovskim cipelama zna da stvarnost nije jednobojna. I da, da, priča nema samo jednu stranu, ali ipak, da se ne lažemo, među tim „vrednicama“ čuče i oni najgori – zlokobno nekompetentni, psihotično agresivni ili bolno neetični. Nastavi sa čitanjem »

2 Komentara

Keksići sa limunom, ruzmarinom i belom čokoladom

Mene moja majka rodila sa genom za radoznalost. Ona mi je kao neki ludi auto, vozi me van granica meni znanog i udobnog. Nastavi sa čitanjem »

6 Komentara

Fagottini – paketići od sveže testenine

Jednom sam ostala bez posla. Nije me iznenadilo, od početka te godine sve mi nešto bilo kljakavo i ukrivo nasađeno. Nije me ni pogodilo, samo me malo kucnulo po sujeti, okinulo pitanje „šta si bre čekala?“. Odmah rešim da novi posao ne tražim, nego da on nađe mene. Nastavi sa čitanjem »

2 Komentara

Kineske knedle sa mesom

Kažu da i emocije imaju svoj kalendar, pa nam tako kraj leta protiče uz avgustovski bluz, a početak jeseni uz septembarsku sambu. Moj se kalendar izgleda nešto pogubio, tokom ova dva meseca disko me rasturio od svitanja do sumraka. Nastavi sa čitanjem »

4 Komentara

Sorbe od borovnica i crvenog vina

Mama, tata, Kiki i ja… Tako je dete opisivalo svoju porodicu na jednu od onih tema što se nemaštovito prenose s kolena na koleno đaka početnika. Učiteljica je osporavala da je pas deo porodice, mi podržavali. Tako smo je učili – svi u kući zaslužujemo jednaku ljubav i brigu. Naučili smo je i da pričamo, da jedni s drugima delimo lepotu i grdost svakodnevice. Da smo bespogovorno i bezuslovno uvek tu jedni za druge. Da se stalno nosimo u mislima i stomaku. Nastavi sa čitanjem »

2 Komentara

Salata sa ananasom i borovnicama

Kad su sestru i mene razvaljivali tinejdžerski hormoni, keva je šizela kad joj na neku molbu da nešto uradimo odgovorimo sa „evo, sa’ću“, pa nikad zapravo ne uradimo. Kod mene na poslu zavladala baš neka „evo, sa’ću“ atmosfera, a ja k’o moja keva nekada – ’oću da puknem. Ne znam, možda me samo sad razvaljuju predklimakterični hormoni ili, pak, neke čudne vrednosti ovladavaju svetom. Nastavi sa čitanjem »

4 Komentara

Bruskete sa grilovanim grožđem i plavim sirom

Kažu da je na đavolu da deli sudbinu, a na čoveku da se nada. Kad je došao red na mene, đavo mora da je imao neka druga posla, ništa u mom dosadašnjem životu nije imalo nijanse pakla. Nastavi sa čitanjem »

Ostavite komentar

Kajsije sa fetom i bosiljkom

Neka sećanja su boje sepije, a ovo vibrira kristalnim slikama i svežim mirisima. Nastavi sa čitanjem »

2 Komentara

Ceviche od brancina

Kad sam pre dve i nešto godine počela da radim u kompaniji u kojoj sam i sada, tri stvari su bile drugačije nego što sam navikla u svem svom prethodnom radnom iskustvu: neformalnost u odnosima, koja je, osim obraćanja na ti i vrlo slobodnih pravila oblačenja, uključivala i opuštenost u satnici i povremeno izuvanje na sastancima; bliske odnose među zaposlenima koja podrazumevaju da se ljubimo svaki put i kad se vidimo i kad se rastajemo; ozbiljnu posvećenost dobroj hrani na internim konferencijama i susretima na globalnom nivou. Nastavi sa čitanjem »

4 Komentara

Lepinje sa anisom

Kad smo se vodičica i ja konačno sporazumele o idealnoj turističkoj turi,  gotovo poskakujući od sreće stigle smo do Bazilike Blagovesti. U porti ove moderne crkve, grupa iz Brazila horski je pevala Ave Maria, a malo niže nigerijski vernici držali su svoju privatnu misu. Na prstima obiđemo dvorište, a onda i jednostavno uređenu unutrašnjost ovog, za hrišćane, svetog mesta posvećenog Devici Mariji. Nastavi sa čitanjem »