4 Komentara

Lepinje sa anisom

Kad smo se vodičica i ja konačno sporazumele o idealnoj turističkoj turi,  gotovo poskakujući od sreće stigle smo do Bazilike Blagovesti. U porti ove moderne crkve, grupa iz Brazila horski je pevala Ave Maria, a malo niže nigerijski vernici držali su svoju privatnu misu. Na prstima obiđemo dvorište, a onda i jednostavno uređenu unutrašnjost ovog, za hrišćane, svetog mesta posvećenog Devici Mariji.

Bazilika Blagovesti, foto: Porodične gastronomije

Nimalo ganuta viđenim, razočarana odsustvom iskonskog i drevnog, krupnim koracima zagrabimo ka staroj tržnici. Na samom ulazu vodičica nam kupi najbolji pita hleb sa za’atarom, da ne pregladnimo obilazeći tezge načičkane drangulijama. Još uvek maštajući o nesuđenoj mi mašinici za falafel, stignemo u Abu Ashraf, restoran koji tokom cele godine služi ramazansku poslasticu – kataif – sočne male palačinke, punjene sirom ili filom od oraha, pa brzo pržene za hrskavu koricu, prelivene slatkim (a može i bez 🙂 ). Restoran k’o spremište zanimljivosti i starina prikupljenih na pijacama i uličnim rasprodajama, a fotografisanje zabranjeno. Pitam vodičicu za protekciju, ona nešto proćućori sa vlasnikom poznih godina, pa mi prenese: „Može slikanje samo ako odeš iza pulta da kuvate zajedno.“ Pa, mislim, padni mi na grudi vodičice, baš si mi slatku „kaznu“ uredila!

Abu Ashraf, foto: Porodične gastronomije

Ispraćene čajem od mente, kotrljamo se niz uske ulice. Svratimo u radnju rukotvorina, kod sasvim posebne domaćice. Priča nam da se kao devojka zamonašila, pa shvatila da joj nedostaju ljudi, pa se razmonašila, pa završila razne škole i postala turistički vodič, između ostalog i za Srbiju. Kad ne putuje, vodi radnju sitnica rađenih rukama žena, žrtava porodičnog nasilja. U ćošku radnje ugnjezdila kuhinjicu u kojoj svakog dana kuva za sebe i svakog ko naiđe. Posluži nas lepinjama sa anisom i jednostavnim mlevenim mesom sa frikijem (frikeh – zelena pšenica, koristi se umesto pirinča) sa obiljem začina. Kupim modlu, a recept za lepinje dobijem.

Odemo do Crkve Svetog Gavrila, pravoslavne svetinje sa Marijinin vrelom – jedinim izvorom pitke vode u Nazaretu. Kao što katolici kažu za Baziliku Blagovesti, tako pravoslavci tvrde da je Arhangel Gavrilo baš na ovom mestu saopštio devici Mariji da će roditi sina Božijeg. Pod utiskom podeljenosti među hrišćanima, pođemo na gozbu.

Crkva Svetog Gavrila – detalj, foto: Porodične gastronomije

Prvo nam posluže pita hleb sa i bez začina, humus, pečeni patlidžan preliven tahinijem i shanklish salatu, sličnu grčkoj sa sirijskim sirom začinjenim timijanom, sumakom i mentom. Nismo ni do pola odmakle, trpezu nam dopune finim kuftama sa tahinijem i lahmajunom – pita hlebom filovanim sitno cepkanom, bogato začinjenom piletinom. Za kraj nas zaslade malabijem – mlečnim pudingom sa prelivom od grejpfruta.

Na odlasku iz Nazareta svratimo do stare prodavnice začina, bazara gastronomskih čudesa, ušuškanog u staru zgradu iz doba Krstaša.

Dok je sumrak bojio nebo, pođemo nazad da mi još malo talasi šapuću na uvo.

Tel Aviv, foto: Porodične gastronomije

Sastojci (za 4 lepinje):

  • 100 ml toplog mleka
  • 1 kašičica šećera
  • 1 kašičica suvog kvasca
  • 50 g rastopljenog putera
  • 1 kašičica anisa
  • 200 g brašna
  • 1 kašičica soli
  • 1 supena kašika maslinovog ulja

 

U činiju sipajte mleko, dodajte šećer i kvasac, promešajte i ostavite 10-ak minuta, da kvasac zapeni.

Dodajte puter, anis, ½ količine brašna i so, pa promešajte. Postepeno dodajte i ostatak brašna, sve vreme mešajući, pa prebacite na radnu površinu i mesite oko 10 minuta. Testo vratite u činiju, premažite sa malo maslinovog ulja, prekrijte providnom folijom i ostavite na toplom da odstoji oko 1,5 h.

Testo podelite na 4 jednaka dela, svaki rastanjite na prečnik od oko 10 cm, stavite na pleh obložen papirom za pečenje, prekrijte čistom krpom i ostavite na toplom da odstoji oko 20 minuta.

Pecite u rerni zagrejanoj na 220⁰ C, 10-15 minuta, dok lepinje fino ne porumene. Izvadite iz rerne i četkicom premažite maslinovim uljem.

 

Za ove prelepe šare na lepinjama koristila sam ručno rađenu drvenu modlu kupljenu u Nazaretu, što nije obavezno i nimalo ne utiče na ukus.

4 komentara na “Lepinje sa anisom

  1. Divan post! Vidjela sam ovdje na bazaru ove kalupe, ali nisam znala da se ovako koriste. Prelijepe lepinjice!

  2. Divno putovanje , koje si namveomaslikovito prikazala i usput nas počastila divnim kolačem

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.