Na prošle izbore sam izašla s mukom, sa oblačnim osećanjem da ponovo biram manje zlo. Tad sebi rekoh “E, vala više nećeš!” i odlučih da se svog izbornog prava ponovo dohvatim tek kad se pojavi neko kome je obrazovanje u centru svega, ko će da se lati zamene starih potpornih školskih stubova potpuno novim, po meri nove dece i društva. Ovo farsično krpljenje krova na kući čiji se temelji urušavaju oglodani vremenom, neuslovima i nebrigom oličeno u ideji dualnog obrazovanja, nije ni blizu mojoj predstavi reforme.

U moderna vremena druge industrijske revolucije neki umni i dalekovidi istrgnuše obrazovanje iz ruku privilegovane manjine i pustiše ga u široke narodne mase. Biti ćata je bilo kul, a škola skrojena da naštancuje prosečne. U nas se ćata i dalje visoko kotira, a škola tavori na istom mestu gde su je osnivači i postavili. Kod nas je učenje slušanje, a ne razumevanje i aktivno involviranje; podučavanje je pričanje, a ne stvaranje uslova za učenje; obrazovan je onaj koji zna, a ne onaj koji zna kako da koristi znanje.

Pre nekog vremena posla mi dete svoj studijski rad na temu sprege obrazovanja i poverenja u državne institucije i ne iznenadih se previše dokazanoj tezi da što je više obrazovanih – to je više kritičkog mišljenja i validnog preispitivanja rada državnih predstavnika. Što su ljudi obrazovaniji, to bolje razumeju propise i zakone. Što više razumeju, to kvalitetnije mogu da osporavaju ili odobravaju.

U Srbiji narod ćuti. Šta će, ne zna ni šta nam znači učešće javnog duga u BDP-u, ni šta je bre taj Mistriht kome težimo. Ne zna ni šta je finansijska konsolidacija, ni budžetski deficit, niti stendbaj aranžman. A naš Aleksandar The Great svake nedelje ispali još jednu nepoznatu poput Doing biznis liste, pa jednačina u umu prosečnog Srbina postaje trajno nerešiva. Po principu bolje da ćutim, nego da ispadnem glupu društvu Srbija kuka sebi u bradu ili anonimno. A država trlja ruke i radi šta ’oće.

Sastojci (za 3-4 osobe):

• 1 manja glavica crnog luka
• 1 šargarepa
• 1 čen belog luka
• ½ kašičice kumina u prahu
• ½ kašičice ljute začinske paprike u prahu (može i slatka)
• 1 kašičica kurkume
• 1 krompir
• 500 ml bujona od povrća
• 300 g kukuruza šećerca (svežeg ili odmrznutog)
• ¼ kašičice svežeg timijana
• 2 šake iskokanih kokica

U zagrejanu šerpu sipajte 1 supenu kašiku maslinovog ulja, pa dodajte iseckane luk i šargarepu, malo posolite, poklopite i pržite oko 10 minuta, povremeno mešajući. Dodajte kroz presu protisnut beli luk i začine (kumin, papriku i kurkumu) i pržite još oko 30 sekundi. Dodajte krompir iseckan na kockice i bujon, promešajte i kuvajte poklopljeno oko 15 minuta ili dok se krompir ne skuva.

Rešetkastom kašikom prebacite povrće iz šerpe u blender, dodajte pola količine kukuruza, 200 ml tople vode i sameljite u glatku masu. Vratite dobijenu smesu u šerpu, dodajte ostatak kukuruza i timijan i kuvajte još oko 10 minuta. Ukoliko vam je čorba previše gusta, dodajte toplu vodu do gustine po svom ukusu. Probajte, pa začinite solju i biberom po svom ukusu.

Servirajte vruće posuto kokicama.

Podeli ovo:

Facebook

0

Twitter

Pinterest

0

email

Print