(scroll down for the recipe in English)

Bila jednom jedna teška srpska reč – izvini – al’ sad baš i nije, a o tome kako se fucnula darling pisao ovde. Ima još jedna reč mrska širem srpskom auditorijumu – bravo! – nešto nam se slabo prima. U ovaj auditorijum ne spadaju bliska familija i prijatelji, mada sam lično odrasla u porodici gde se na pohvale nije gledalo blagonaklono, svaki uspeh se nekako podrazumevao i bio uvek i sasvim običan. Tračarenje, malograđansko ogovaranje, hejtovanje, tabloidni skandali, mrgudno kritikovanje svega i svakoga, pomno traženje mana i nedostataka… Kažu da iza svega stoji logika ako on greši, onda sam ja u pravu ili se stvara iluzija i osećaj više vrednosti ako je on loš, onda sam ja dobar.

U poslu sam često u kontaktu sa ljudima sa Zapadne strane i gotovo svaki put me iznenade koliko su u stanju da ti prvo kažu nešto lepo, a onda, na najuljudniji način, pažljivo i strpljivo ispitujući kontekst i pozadinu nekog tvog dela, kažu šta misle da bi možda moglo drugačije, ako to uopšte misle i znaju. Da se razumemo, nisu ti stranci neki nadljudi, i među njima ima onih što prosipaju gluposti ili forvarduju tuđe i već poznate misli koje ti ama baš ništa u tom trenutku ne pomažu (jedno vreme nisi mog’o da živiš od Obaminih citata), ali ni oni ipak neće propustiti da na početku rečenice kažu bar nice work. Vidim, s druge strane, ima naših ljudi što se, potpuno nenaviknuti, uznemire od takve finoće, k’o da ih posle čeka neka oluja verbalnih šamara, pa, siroti, tako utrnuti, ne stignu ni da uživaju u svojim uspesima. Retki su naši ljudi koji umeju da se napnu i prvo iz sebe izbace nešto posve konstruktivno.

Priča mi jedna Holanđanka da je još pre 10 godina radila u školi, tada eksperimentalnoj, sada nešto uobičajenijoj, u kojoj je glavna caka bila da se deca ne uče po naučnim oblastima, već su ih podučavali socijalnim veštinama (kolaboracija, timski rad, javni nastup, davanje povratne informacije, pružanje podrške…), a onda posredno i geografijom, i istorijom, i fizikom, i hemijom, i sve drugo što treba. Kod nas te socijalne veštine nisu ni prošle pored škola, a kamoli provirile u ta zdanja što sve žešće štancaju buduće prosečne birokrate.

Vidim da je gastro-blogerska zajednica podeljena na one što ćute ili one što hvale, i to je divota. Samo nek nema onih sačuvajbože komentara kakve razmenjuju na drugim mestima. Hvala svima što ste takvi!

Ova limunada od jagoda, sa malo bosiljka za posebnu aromu, i još malo tekile za nestašluk, ima nekoliko velikih bravo! od mene lično 🙂

Sastojci (za 4 osobe):

• 200 g jagoda
• 2 limuna
• 4 kašike meda
• 10 cl tekile
• šaka listova svežeg bosiljka

za serviranje:

• 1 kašika šećera
• 1 kašičica fine morske soli
• 4 jagode
• led

U blender stavite jagode, sok od limuna  i med, pa blendirajte da dobijete glatku masu. Prebacite u bokal, dodajte 500 ml vode, tekilu, bosiljak  promešajte i stavite u frižider da odstoji 30 minuta pre serviranja.

Da servirate, jagode zasecite po dužini pa njima nakvasite ivice čaša. Ivice čaša umočite u mešavinu šećera i soli, u svaku ubacite nekoliko kockica leda i sipajte limunadu od jagoda.

Strawberry lemonade with basil and tequila

Ingredients (serves 4):

• 200 g strawberries
• 2 lemons
• 4 tablespoons honey
• 10 cl tequila
• handful of fresh basil leaves

to serve:

• 1 tablespoon sugar
• 1 teaspoon fine sea salt
• 4 strawberries
• ice

Put the strawberries in a blender, add lemon juice and honey, and mix to get a smooth paste. Transfer to a pitcher, add 500 ml of cold water, tequila, basil, stir and put in the fridge for 30 minutes before serving.

To serve, cut the strawberries lengthwise, wet the edge of the glasses. Dip the edge of the glasses in a mixture of sugar and salt , add ice cubes and pour the strawberry lemonade.

Podeli ovo:

Facebook

0

Twitter

Pinterest

0

email

Print