(scroll down for the recipe in English)

Od milja smo je zvali Babica. Doživela je tri bombardovanja. Zbog prvog je odbegla u Pariz, tamo progovorila, pa se pričalo da je zbog toga celog života kotrljala slovo r. Zbog drugog se obukla u crno, nikad ne prežalivši friško venčanog muža i mlađeg brata, o kojem je uvek pričala sa mnogo nežnosti i divljenja za njegovu blagu, lepu, umetničku dušu. Zbog trećeg je pobegla u priče o porodičnoj istoriji. Sedeli smo u najušuškanijem delu stana, pod mlakim svetlom sveće posred trpezarijskog stola, a ona je pričala, odvlačeći nam pažnju od onog nebeskog šištanjai tutnjanja. Poput fotografa, slagala nam je slike porodičnih prilika i događaja, vešto podešavajući kompozicije, ekspozicije, boje, kontraste i oštrinu. Tako shvatih u kakvu sam se kuću udala, kakvu sam zanimljivu porodicu dobila u paketu sa divnim darlingom.

Babica je bila čudo. Iz kuće je prestala da izlazi kad joj je uginuo Miško, njen najvoljeniji „ker“ i verni pratilac za nabavke svake vrste. Gledala je ili opere (mislim da je Art kanal u to vreme redovno prikazivao snimke operskih predstava), rado se prisećajući svojih časova klavira i solo pevanja, ili prenose iz Skupštine, oštro kritikujući sve „crvene“. Vešto je uvlačila konac u iglu i šila i u svojoj 90-oj. Ljutila se na dedu što pije čaj od hajdučke trave kao eliksir mladosti, jer „svako treba da živi onoliko dugo koliko mu je suđeno“. Verovala je u rakiju kao najbolji lek na svetu i flašu uvek držala pored kreveta da pred spavanje izmasira umorna kolena. Pravila je najbolje „moče“ na svetu i, na sreću, veštinu prenela na darlinga, pa se i danas omrsimo prženicama od 5 zvezdica. Spavala je uvek na pola uveta, đipala k’o mlađana ako neko ustane pre nje da priupita šta treba i da l’ da pristavi kafu.

Naučila me je da doručkujem. U vreme kad smo počeli da živimo zajedno, još uvek sam gajila studentsku naviku da dan započnem samo kafom. Pustila me je takvu prvog jutra, a sutradan dočekala na izlasku iz kupatila i saopštila da „iz ove kuće niko ne izlazi bez doručka“. Ne samo što je u tome bila smrtno ozbiljna, nego je svakog jutra postavljala doručak kao u luksuznom hotelu, sve sa kitnjastim šoljama sa nogicom i srebrnim priborom, pravila mi vrhunski ugođaj samo da se privolim i promenim.

Ima više od dve decenije, doručak više nijednom nisam propustila, pa čak i kad sam iz kuće polazila po najcrnjem jutarnjem mraku. Najčešće pojedemo granolu, najbrže je, ili naš MKD kad su detoks dani, al’ se vikendom ponekad počastimo doručkom u njenom stilu, baš kao što su ove izraelske mirisne zemičke. Uz malo svežeg putera i omiljenu kafu, cela kuća zamiriše na dobro.

Članak nije sponzorisan, ja to tek tako.

Sastojci (za 12 zemički):

• 1 kašičica šećera
• 2 kašičice suvog kvasca
• 75 g putera
• 400 g oštrog brašna
• 60 g šećera u prahu
• 1 kašičica soli
• 2 supene kašike semenki lana (ili susama)
• 1 supena kašika semenki komorača
• 1 jaje za premazivanje

U činijicu sipajte 120 ml tople vode razmutite šećer, dodajte kvasac, promešajte i ostavite na toplom oko 10 minuta, dok smesa ne zapeni.

Pomešajte rastopljeni puter i 175 ml vode. U dublju činiju sipajte brašno, šećer u prahu, so, semenke lana i komorača, pomešajte, pa dodajte mešavinu sa kvascem i polovinu mešavine sa puterom. Mešajte viljuškom i postepeno dodajte ostatak mešavine sa puterom. Po potrebi dodajte još brašna/tople vode da dobijete glatko testo. Prebacite na radnu površinu posutu brašnom i mesite oko 10 minuta, dok testo ne postane fino i elastično. Stavite testo u podmazanu činiju, prekrijte providnom folijom i ostavite na toplom da narasta oko 1 ½ h.

Kratko premesite testo, podelite ga na 12 jednakih delova, oblikujte u male lopte, poređajte na plehove obložene papirom za pečenje, blago ih pritisnite dlanovima da se spljeskaju, prekrijte nauljenom providnom folijom i ostavite da rastu još 1 h.

Premažite zemičke umućenim jajetom i pecite u zagrejanoj rerni na 190° C 15 minuta.

Servirajte tople ili hladne.

Recept je iz kuvara „The Spanish, Middle Eastern and African Cook Book“.

Israeli spiced breads

Ingredients (makes 12 breads):

• 1 teaspoon sugar
• 2 teaspoons dried yeast
• 75 g butter
• 400 g strong white bread flour
• 60 g icing sugar
• 1 teaspoon salt
• 2 tablespoons flax seeds (or sesame seeds)
• 1 tablespoon fennel seeds
• 1 egg to glaze

In a small bowl place 120 ml of warm water stir in the sugar, add yeast, stir and set aside in a warm place for about 10 minutes, until frothy.

Mix the melted butter and 175 ml of water. In a large bowl, pour the flour, sugar, salt, flax and fennel seeds, mix, then add the the yeast mixture and half the butter mixture. Stir with a fork and gradually add the rest of the butter mixture. If necessary, add more flour/warm water to make a smooth dough. Transfer onto lightly floured working surface and knead for about 10 minutes, until the dough is smooth and elastic. Place the dough in a greased bowl, cover with plastic foil and leave in a warm place to rise for about 1 ½ hours.

Knead the dough briefly, divide and shape into 12 small balls, place on baking sheets lined with baking paper, flatten slightly with oiled hands, cover with oiled plastic foil and leave to rise for 1 h.

Brush the breads with beaten egg and bake in preheated oven at 190° C for 15 minutes.

Serve warm or cold.

Recipe from „The Spanish, Middle Eastern and African Cook Book“.

Podeli ovo:

Facebook

0

Twitter

Pinterest

0

email

Print