Ostavite komentar

Pileći sate

pileci sate novo4a sa wm(scroll down for the recipe in English)

Jelo je spremljeno sa pilećim fileom kupljenim u Industriji mesa „Matijević“, u prodavnici u Resavskoj br. 4, u Beogradu

S vremena na vreme se dohvatim sadržaja koji u naslovu nemaju baš neku temu koja me privlači. Zbog čega – ne znam da vam kažem,  valjda sam neki radoznali um. Tako danas odgledam predavanje „Koliko ćelija ima u našem mozgu“, neuronaučnice Suzane Herculano-Houzel i oduševim se, pa evo da podelim sa vama. Žena se zapitala kako to da ljudi imaju tako veliki mozak u odnosu na veličinu svojih tela, i zbog čega naš mozak troši tako mnogo energije. U tom istraživačkom pohodu, počne da rastavlja na sitne delove tradicionalne naučne pretpostavke, od toga da je mozak svih sisara potpuno isto načinjen, sa brojem neurona (to su glavne face za rad mozga i prenos informacija) koji je uvek proporcionalan veličini mozga, pa do toga da smo mi, ljudi nekakav izuzetak od pravila evolucije jer nemamo najveći mozak al’ smo ipak mnogo pametni (oni možda imaju veći, ali naš je bolji – zvuči poznato uz odgovarajuće varijacije 🙂 ).

Onda je pronašla metodologiju kojom konačno mogu da se prebroje neuroni u mozgovima, uključujući i ljudski (sve ranije brojke su bile nepoznatog porekla, iako su se koristile kao fakat) i zaključila da mozak svih sisara ipak nije načinjen na isti način i da mozak primata ima značajno veći broj neurona od mozga glodara iste veličine. Pošto čovek, inače mozga kao u primata, ima izuzetno veliki celebralni korteks (poznat i kao siva masa), zadužen za memoriju, pažnju, svest, misli, jezik i sl, a u njemu čak 16 milijardi neurona (to je ono što Herkul Poaro zove „male sive ćelije“), najveći broj u odnosu na sve ostale kortekse, onda se tako mogu objasniti izvanredne sposobnosti ljudi da pamte, logički razmišljaju, uče.

Dalje je istraživala zbog čega naš mozak troši toliko energije. Sa znanjem o broju neurona u svakom mozgu, lako su matematički izračunali da svaki mozak troši jednako energije, a pošto naš ima veliki broj neurona, onda, prirodno, troši mnogo energije (500 kalorija za dnevno funkcionisanje, pod uslovom da ga uključimo 🙂 ). Sledeće logično pitanje bilo je zbog čega ljudski mozak ima toliko neurona, ako je po svemu drugom isti kao kod primata. Odgovor je bio da primati zapravo sebi ne mogu da priušte i ogromno telo i veliki broj neurona. Matematika je bila neumoljiva: veća težina znači manji broj neurona. Kada jedete kao primat (dakle, sirovo), ne možete sebi da priuštite i jedno i drugo.

Ako je našem mozgu potrebno toliko energije, i ako sebi ne možemo da priuštimo da svaki sat koji provedemo budni potrošimo hraneći se, onda je jedina alternativa da dobijemo više energije iz iste hrane. To se, zapravo, poklapa i sa otkrićem naših dalekih predaka, nekih milion i po godina unazad, kada su izumeli kuvanje. Kuvana hrana je mekša, lakše se žvaće, pa se i lakše vari, što za kraće vreme donosi mnogo više energije. I tako se zbog kuvanja, ljudski mozak brzo razvio tokom evolucije, sve vreme ostajući samo mozak primata. Kuvanje je čoveku donelo slobodno vreme za neke druge interesantne stvari u danu. Od tada do danas, mi naslednici tog pametnog čoveka koji je otkrio kuvanje, mnogo smo se potrudili da uštedimo vreme na razne načina, pa tako stigli i do izuma brze hrane, koja sad postaje problem, za koji rešenje tražimo u sirovoj hrani. Apsurdno i ironično, zar ne?

Dakle, prednost ljudske vrste staje u dve reči: mi kuvamo. Pa, ljudi, hajde da se poklonimo našim kuhinjama u znak zahvalnosti i skuvamo nešto lepo, a brzo i jednostavno da uštedimo vreme, kao, na primer, ovaj pileći sate.

Šaljem ovaj recept Marijii sa bloga Make it healthy kao domaćici igre Ajme koliko nas je u septembru, čija je tema kikiriki puter.

pileci sate novo1aa sa wmSastojci (za  4 osobe):

  • 680 g pilećeg filea
  • 1 puna supena kašika glatkog  kikiriki putera
  • 125 ml soja sosa
  • 125 ml soka od limuna
  • 15 g karija u prahu
  • 2 čena belog luka
  • 1 kašičica harise (pasta od ljutih paprika)
  • 16-20 drvenih ražnjića

Isecite meso na manje kocke. Napravite marinadu: u plitkoj činiji pomešajte puter od kikirikija, soja sos, sok od limuna, kar, iseckani beli luk i ljutu pastu. Stavite meso u marinadu, pažljivo promešajte da svaki komad da se svaki komad obloži, i ostavite da se marinira u frižideru oko 8 sati ili preko noći.

Natopite drvene ražnjiće u toploj vodi.  Nabodite piletinu na ražnjiće. Gril tiganj premažite sa malo maslinovog ulja i zagrejte na umerenoj vatri. Pecite ražnjiće oko 5 minuta sa svake strane, dok ne dobije finu boju od pečenja i meso iznutra ne bude potpuno gotovo.

Servirajte odmah uh grilovane povrće i salatu.

Chicken sataypileci sate novo1h sa wmIngredients (serves  4):

  • 680 g skinless, boneless chicken breast
  • 1 heaped tablespoon smooth peanut butter
  • 125 ml soy sauce
  • 125 ml lemon juice
  • 15 g of curry powder
  • 2 garlic cloves
  • 1 teaspoon harissa
  • 16-20 bamboo skewers

Cut the meat into small cubes. Make the marinade: In a shallow mixing bowl, combine the peanut butter, soy sauce, lemon juice, curry, chopped garlic and harissa, and stir well. Put the meat in the marinade, gently toss until well coated, and leave to marinate in the refrigerator for about 8 hours or overnight.

Soak the skewers in warm water. Thread the chicken on skewers. Brush the grilling pan with some olive oil and heat over medium heat.  Grill the chicken satay about 3 to 5 minutes on each side, until nicely seared and cooked through.

Serve immediately with some grilled vegetables and salad.

 

Industrija Mesa Matijević-1

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.