Ostavite komentar

Rižoto sa kajmakom i čvarcima

Dugo se spremam da pišem o Babušnici… Kako sam mrzela da idem tamo, jer u kući nije bilo ni vode ni kupatila. Ni televizora, samo radio na kojem se slušao isključivo Radio Beograd i emisija „Jovanovići“, koja se emitovala nešto sabajle, kad ti još duša spava. I kako sam se stidela kad bi deda došao po nas kravljom zapregom da nas preveze od autobuske stanice do kuće. I kako je ispred kuće stalno šetala jedna ogromna ćurka o kojoj nisam znala šta da mislim. I kako je tamo priroda PREDIVNA. Nastavi sa čitanjem »

Ostavite komentar

Tart flambe ili pica iz Alzasa

Od aprila sam u nekom super-kreativnom plamenu, s vremena na vreme gorim bukvalno (čitaj: drma me klimaks), a sve ostale trenutke provodim u pisanju i putovanjima. Toliko me je vatra jednog novog stvaranja zaposela, da ne mogu da se podelim, da se istovremeno dovoljno posvetim i blogu. Pročitala sam da je Hemingvej imao savet da napraviš pauzu sa pisanjem onda kada ti najbolje ide, tako nikad ne ostaneš bez ideja, ne zatekneš se nem satima pred belim papirom ili praznim ekranom. Ja te pauze uglavnom koristim da negde otputujem, pa smo tako u maju putovali na more, a sad, u leto, kao i obično, skitali po Evropi. Nastavi sa čitanjem »

2 Komentara

Keksići sa višnjama

Nedavno naiđem na rezultate istraživanja 2,7 miliona start-up-ova koja su, između ostalog, pokazala da su idealne godine za pokretanje biznisa između 40 i 50. Nasuprot ustaljenom uverenju da je start-up rabota za mladiće i devojke, ova kredibilna studija nam kaže da su najuspešniji preduzetnici imali prosečno 45 godina kada su započinjali svoj biznis. Jej! Nastavi sa čitanjem »

2 Komentara

Kocke sa smrznutim jogurtom i malinama

„Can I get you anything? Coffee? Tea? Me?“ Ovo je bila fora još ’60-ih, lansirana u knjizi o necenzurisanim memoarima dve stjuardese, koja je i popularizovala stereotip o promiskuitetnim avionskim lepoticama, željnim zabave i dobrog provoda. Ja sam je čula tek u filmu Zaposlena devojka i bila mi je baš slatka i seksi. Nastavi sa čitanjem »

Ostavite komentar

Pasta sa oradom

Ima ona pametna da je najbolja mera čoveka ne kakav je kad mu je sve potaman nego kakav je pred izaozovima i razmiricama. Nastavi sa čitanjem »

Ostavite komentar

Salata sa škampima i zelenim prelivom

Aprilsko je predvečerje, oblaci se vuku kao prebijeni, a vazduh ćuti. Odemo u šetnju pored reke da otresemo nemir sa tabana. Hodamo, držeći se za ruke, svako u svojoj tišini, kad nas prenu deo usput uhvaćenog razgovora i ženski glas uzavrele boje: „Pre bih da mi dete bude dobar čovek nego dobar đak!“. Pogledamo se, očima mi došapne „Šta ova reče?“, a ja mu isto tako odgovorim „Au, brate!“. Nastavi sa čitanjem »

Ostavite komentar

Drpano pile sa sosom od šljiva

“Prozvali su me Šicer.” – rekao mi je gotovo ranjivo. Bio je to moj prvi radni dan u tada lokalnoj, danas moćnoj regionalnoj kompaniji. Imao je fantastičnu inteligenciju, odlično je znao posao, oslikavao je viziju u punom koloru, inspirisao me je da zajedno vozimo napred pravom brzinom. Znao je da ozbiljno zabaguje u komunikaciji sa nekim ljudima, da bude zahtevan i prestrog, ali sam uvek to mogla da mu kažem a on bio spreman da poradi na sebi. Posle tri godine zajedničkog rada i sa više od deset godina distance i raznolikih iskustava i dalje mislim da mi je on bio najbolji šef. Nastavi sa čitanjem »

2 Komentara

Grilovani miročki sir sa jagodama

Oduvek me je brinula reč kolektivno, imala je nešto nemirno i neugodno u sebi. Čula sam je prvi put kada je komšija sa drugog u staroj zgradi spomenuo mojima da je u julu na kolektivnom odmoru. U mom još nezrelom umu odmah se postrojile slike komšije i njegovih kako se cimaju sa ogromnim koferima po putu bez hlada, cedeći se od podnevne žege. Za njima se otegla kolona ostalih fabričkih radnika i njihove sitne dece i umornih žena. I svi se upinju da stignu do tamo nekog mora, svima im muka na licima i već im preseo i odmor i kolektiv. Nastavi sa čitanjem »

Ostavite komentar

Venac sa džemom od luka i plavim sirom

U životu nam svako donira bar po jednu boju. Tako se u mom spektru našlo mnogo glamuroznih boja, vibrantnih i cvetajućih, prolećno toplih, pa onda neužarenih i nežnih, ali i bledunjavih, i kompleksnih, i hladnih. Jedino tu nema gromovno sive niti crne, sitnim dušama što ih nose ne dam da ugmižu za stalno, već mi samo na kratko daju kontrast da ostale boje bolje razaznam. Što sam starija, to mi je paleta veća, pa bolje vidim i razumem detalje našega sveta. Nastavi sa čitanjem »

4 Komentara

Korpice sa jagodama

Malo je onih koji me nisu pitali zbog čega ne napravim neki biznis sa hranom i kuvanjem, kad mi tu čuči strast. Za ovih 5 godina koliko blogujem naučila sam da s lakoćom objasnim da meni to ne zvuči kao dobra ideja, jer onda strast dobija okove tuđih želja, potreba, moranja.  Nastavi sa čitanjem »